Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Близу половине грађана Србије би подржало чланство земље у ЕУ на референдуму о томе, док би нешто више од четвртине гласало против чланства, показује редовно истраживање јавног мњења Канцеларије за европске интеграције. Стопа подршке грађана чланству у ЕУ се није у већој мери променила у односу на претходно истраживање из јуна 2015, док је стопа противљења чланству остала непромењена. Већина грађана, као и ранијих година, сматра да без обзира на европске интеграције реформе треба спроводити а да са Приштином треба кроз дијалог решавати отворена питања. За грађане Србије Швајцарска и даље представља најбољи модел уређења државе, док се перцепција грађана битније променила у корист ЕУ када је реч о томе ко је највећи донатор Србије од 2000. године.

Према истраживању спроведеном у децембру прошле године, чији резулати су објављени 1. фебруара, ако би сутра био одржан референдум са питањем “Да ли подржавате учлањење наше земље у ЕУ?” 48% грађана би гласало за чланство у Унији.

Против би се изјаснило 28% грађана, а не би гласало 15% грађана, док 9% не зна или нема одговор, резултати су истраживања под називом „Европска оријентација грађана Србије“ у коме је учествовало 1.027 пунолетних испитаника.

У односу на јуни подршка чланству је опала за један процентни поен, док је проценат грађана који су против чланства остао непромењен. Према истраживању из јуна, 49% грађана је рекло да би гласало за чланство у ЕУ, 28% да би гласало против, 17% не би гласало уопште, док 6% није знало шта би одговорило.

Према истраживању из децембра, 30% испитаника је рекло да би чланство у ЕУ за њих била добра ствар, 29% грађана сматра да је то лоше, а 41% мисли да то није ни добра ни лоша ствар.

За највећи број грађана, 18%, чланство у ЕУ представља могућност да се уреди стање у држави, више могућности за запошљавање (16%), пут ка бољој будућности младих људи (15%), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (12%).

Као и у претходном истраживању, највише грађана, 32%, што је 7 процентних поена више у однсоу на јун, сматра да је швајцарски модел најбољи за уређење и изградњу земље, док је Немачку издвојило 19% испитаника а Русију 15%.

Подршка реформама и дијалогу с Приштином

Канцеларија за европске интеграције саопштила је да је према истраживању из децембра подршка грађана реформама, као и претходних година, веома висока.

Истраживање које је спровдено по стандардима европског истраживања Евробарометар, показало је да 73% грађана сматра да би реформе неопходне за улазак Србије у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања “боље уређене Србије”.

Грађани препознају као најзначајније реформе које највише утичу на њихов свакодневни живот борбу против корупције (20%), реформу правосуђа (16%), реформу образовног система (15%) и реформу здравственог система (13%), наводи се у саопштењу Канцеларије за европске интеграције.

Следећа по важности је реформа здравственог система са 13%, а следе боља заштита људских права и реформа пољопривреде (7%) и заштита потрошача (5%), додаје се у саопштењу.

Највећи проценат грађана, 65%, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно, како се наводи у саопштењу, две трећине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.

Да са Приштином треба разговарати само о статусу Косова сматра 22% грађана, док 13% испитаника нема став.

У јуну је 66% грађана сматрало да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ,  18% да са Приштином треба разговарати само о статусу, док је без става о дијалогу 16% грађана.

Највише грађана, 35 одсто, и даље сматра да улазак Србије у ЕУ успорава политика условљавања и уцена Уније према Србији, али се њихов проценат знатно смањио у односу на јун када је такав став имало 46 одсто испитаника.

Промена у перцепцији ЕУ као донатора

Истраживање је показало да је дошло до промене у перцепцији ЕУ као донатора, пошто је у децембру највише грађана издвојило ЕУ као највећег донатора, док су ранијих година грађани као највећег донатора углавном доживљавали Русију.

Када је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 27% испитаника је у децембру навело да је ЕУ највећи донатор Србији, 20% мисли да је реч о Русији, за Јапан се изјаснило 15% грађана, док је на четвртом месту Кина са 14%.

ЕУ и Русија су, у перцепцији грађана, биле готово изједначене по обиму бесповратне развојне помоћи Србији коју су дали од 2000, пошто је ЕУ као највећег донатора наводило 24%, а Русију 22% грађана.

Према званичним подацима, у периоду од 2000. до 2014. године Европска унија и њене државе чланице са око 2,6 милијарде евра донираних средстава представљају највеће донаторе, наводи се у саопштењу Канцеларије за европске интеграције.

Извор: EurActiv.rs