Влада Републике Србије
Образовање је све доступније широм света али социо-економске поделе између оних са факултетским образовањем и осталих делова друштва расту, показао је нови извештај Организације за економску сарадњу и развој (OECD) која позива владе да учине више како би се свима дала могућност за добро образовање у најранијем животном добу. Истраживање је показало да млади чији су родитељи факултетски образовани чешће студирају од оних са ниже образованим родитељима, да су високобразовани ређе незапослени и да су боље плаћени од оних са нижим образовањем.
Извештај “Поглед на образовање 2014″, објављен 9. септембра, указао је да је удео оних који имају ниже образовање од својих родитеља у групи старих између 55 и 64 године 9%, у старосној групи 35-44 године је 12% а код старих између 25 и 34 године 16%.
Истовремено је у групи између 25 и 34 године старости, где је удео факултетски образованих нарастао на 43%, снажан утицај образовања родитеља и 65% одраслих чији барем један родитељ има факултетску диплому студира док је код одраслих са слабије образованим родитељима тај удео само 23%. Ти подаци указују да експанзија образовања није прерасла у инклузивније друштво.
“Образовање може да изведе људе из сиромаштва и социјалне искључености али да би се то догодило треба покидати везу између социјалног залеђа и могућности за образовање”, истакао је генерални секретар OECD Ангел Гурија (Gurria) додајући да је унапређење приступа образовању за све и даље побољшање вештина од кључног значаја за дугорочни просперитет и већу кохезију у друштву.
Извештај је показао и да су користи од вишег нивоа образовања и обуке веће него икада пре – како у висини зараде, тако и у неким “социјалним производима”, попут здравствених услуга. Наиме, у старосној групи 25-64 године у 34 земље OECD у просеку је без посла 5% високообразованих док је међу онима без средњег образовања 14% без посла. У 2000. је јаз између те две групе био за четири процентна поена мањи.
Нови подаци показали су и да је између 2000. и 2012. године јаз између прихода средњеобразованих и високобразованих порастао два пута више него јаз између оних са средњим и са нижим образовањем. То значи да су се средњеобразовани приближили по приходима онима са нижим нивоом образовања, што указује и на даље губљење средње класе.
Школска спрема
Процењује се да ће 84% оних који су данас млади завршити средње образовање. Такође је у већини земаља вероватније да средњу школу заврше младе жене него млади мушкраци, што значи и преокрет историјског обрасца.
Готово 40% старих између 25 и 34 године у земљама OECD данас има универзитетско образовање. То је за 15 процентних поена више, у неким земљама и за 20, него код људи из старосне групе 55-64.
Факултетски образовани по свој прилици ће зарађивати два пута више од оних са средњом школом. У Мађарској, Бразилу и Чилеу факултетски образовани зарађују више него два пута више од људи са средњим образовањем.
Потрошња за образовање
У просеку земље OECD троше 9.487 долара по ученику годишње од основног до факултетског образовања. По ђаку у основној школи троши се 8.296 долара, у средњој 9.280 долара а по студенту 13.958 долара.
Земље OECD трошиле су у 2011. години у просеку 6,1% бруто домаћег производа (БДП) на образовање. Јавно финансирање покрива 84% укупне потрошње за образовне институције.
Само шест земаља је смањило јавну потрошњу за образовање између 2008. и 2011. године – Естонија (10%), Мађарска (12%), Исланд (11%), Италија (11%), Русија (5%) и САД (3%).
Од школе до посла
У извештају се наводи да је економска криза охрабрила многе младе да наставе школовање и удео старих између 15 и 29 година који више нису у систему образовања смањен је на 51% у 2012. години са 54% у просеку у OECD у 2008.
Очекује се да петнаестогодишњак у OECD проведе још око седам година у образованом систему у наредних 15 година.
Данашњи петнаестогодишњак пре него што напуни 30 може да очекује да већ више од пет година има посао, да је готово годину дана био незапослен и да нешто више од годину дана није био ни у образованом систему, нити је тражио посао.
У учионици
Ђаци у просеку добију 7.475 сати обавезног образовања на нивоу основне и средње школе при чему највише ђаци у Аустралији – више од 10.000 сати, а најмање у Мађарској – мање од 6.000 сати.
Плата наставника са 15 година искуства у просеку је 39.024 долара годишње у основим школама а у средњим нешто више од 40.000 долара. Наставници из две трећине чланица OECD жале се међутим да су им плате реално пале од 2009.
Већина учитеља су жене али њихов удео пада са растом образованог нивоа – у предшколском образовању су 97% жене, у основној школи 82%, у средњој око 60% а на факултетима 42%.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар