Влада Републике Србије
У Београду је представљено допуњено издање водича кроз стратегију Европа 2020. који би, према оцени издавача, Европског покрета у Србији, требало да помогне Србији у реформама, али и да јој послужи као упутство за решавање питања и постизање циљева које Европска унија сматра стратешким. Учесници скупа истакли су да је Србија неиновативно друштво у којем опада значај знања и образовања и оценили да је стратешки оквир Европа 2020 важан за Србију као и за чланице ЕУ. Указано је и на проблеме са којима се суочавају локалне самоуправе у Србији које једва опстају, имају много незапослених и губе становништво, које је “залог развоја локалне средине”. Такође је истакнута потреба за националном стратегијом одрживог развоја.
Председник Европског покрета за Србију Властимир Матејић указао је на скупу 28. јануара да Србија не планира стратешки, и да у њој не постоји “могућа, за већину пожељна визија земље”.
Према његовим речима, међу кључним циљевима стратегије Европа 2020 налази се знатно повећање улагања у истраживања и развој, а без тога, додао је, нема без адекватног образовања.
“Без образовања нема знања, иновација, развоја предузетништва”, рекао је Матејић и указао на то да је Србија “неиновативно друштво” да у њој има “упозоравајуће мало регистрованих патената, а социјалних иновација још мање”.
Матејић је указао и на “опадајући значај знања, образованости и образовања” у Србији и, с тим у вези, на “неселективну политику уштеда у јавним издацима”. Према његовим речима, у образовање се мора улагати чак и кад се на свим другим местима штеди.
У водичу, чије је прво издање објављено пре пет година, наводи се да је стратешки оквир Европа 2020 “за Србију од једнаког значаја као и за чланице ЕУ”, у околностима недостатка домаћег стратешког оквира и отпочетих преговора са ЕУ.
Према Матејићевим речима, Унија је Европом 2020 себи као приоритет поставила “паметан, одржив, инклузиван раст”, при чему се инклузивност односи на цело становништво, затим је предвидела раст запослености са 69 на 75%, смањење емисије штетних гасова за 20% и за исто толико већу енергетску ефикасност.
ЕУ намерава да до 2020. за 15% смањи број оних који рано напуштају школе, да повећа запосленост својих грађана са високим образовањем и да за 20% смањи број оних који живе испод границе сиромаштава.
За то време, у Србији, према речима Матејића, нема “подстицаја производног, на знању заснованог предузетништва”, привредна структура је “сваштарска, заснована на јефтином раду и другим ресурсима које Србија има све мање”, друштво је фрагментисано, а постоји и “неосновано уверење” да је збир краткорочних планова исто што и дугорочно планирање.
Државни секретар Министарства привреде Милош Петровић подсетио је да Србија има само 6% високообразованих грађана и да је Србији потребна “промена свести”.
Истраживач Милан Алексић из Центра за примењене европске студије говорио је о великим проблемима са којима се суочавају локалне самоуправе, од којих су “многе на рубу егзистенције”, имају велики број незапослених и рапидно губе становништво, које је “залог развоја локалне средине”.
Алексић је такође рекао да становништво у мањим срединама масовно не зна за локалне развојне стратегије, има погрешне информације и не види за себе бољитак.
Према његовим речима, на делу је и “агенцификација Србије” која има непотребне, неповезане институције са преклапајућим овлашћењима, и као пример је навео да се незапосленост није “ни за стопу смањила” упркос постојању “60 регионалних агенција за запошљавање”.
Директорка Фонда за отворено друштво Јадранка Јелинчић рекла је да друго издање водича за Европу 2020 представља “другу шансу” и изразила је наду да ће она бити “паметније искоришћена”.
Према њеним речима, важно је и да “Србија изван Београда разуме” оно о чему се говори у Европи 2020, и да је потребна национална стратегија одрживог развоја, у чији би развој били укључени сви, а не само они “који су закључани у своје кабинете”, и да та стратегија буде “преведена у политике на грађанима разумљивом језику”.
Јелинчићева је упозорила да садашња Европа није она иста која је донела стратешке документе Европа 2010 и Европа 2020 и указала да ће победа Сиризе на парламентарним изборима у Грчкој утицати на наредне изборе за Европски парламент, “и тада ће се отворити питање ревалоризације европског социјалног модела”.
Шеф сектора за европске интеграције Делегације ЕУ у Србији Фрејк Јанмат рекао је да је у току ревизија стратегије Европа 2020 и да ће се она у марту наћи пред Саветом Европе.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар