Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Гулер Јулка Шерифоска са најмлађом кћерком Миленом испред дома; двоје старијих малишана су у вртићу, а супруг зарађује

У Ваљеву је крајем 2016. године спроведен пилот-пројекат у оквиру кога су организоване радионице за родитеље деце узраста од 3 до 5 година из ромског насеља Балачка, како би се одлучили да у што ранијем узрасту укључе децу у систем образовања.

Милена има 18 месеци и најмлађе је дете маме Јулке, како по надимку сви знају младу и увек насмејану Гулер Шерифоску. Она је једна од житељки ромског насеља Балачка у близини Ваљева. Осим Милене, Јулка има старијег сина Алексу (6) и кћерку Анђелу (4). Од прошле јесени њих двоје похађају вртић, свако у својој старосној групи, и време од 08:00 до 11:30 сваког дана проводе у објекту који се налази при ОШ „Прота Матеја Ненадовић“ у Бранковини, 7 km далеко од Балачке.

Насмејана мама Јулка каже и да ће Милену да упише у вртић чим напуни три године.

– Важно је, наравно да је важно да иде у вртић! Да се игра са другом децом, да научи нешто лепо. Ја се сећам колико сам волела да идем у вртић, каже некадашња Београђанка која се пре седам година због љубави према супругу Драгану преселила надомак Ваљева.

Деца похађају објекат ПУ „Милица Ножица”, који се налази при ОШ „Прота Матеја Ненадовић” у Бранковини

Чим су она и супруг чули за радионице које су крајем 2016. године организовали Друштво „Ром” и Град Ваљево, решили су да буду учесници. У објекту Предшколске установе „Милица Ножица“ – најближем насељу Балачка, у коме живи 400 Рома – организована су радна дружења, како би се младим родитељима указало на значај раног укључивања малишана у образовни систем. На свакој од двадесетак радионица које су похађали сви родитељи деце уписане у тај објекат, било је од 12 до 15 ромских родитеља. Резултат је шесторо уписане деце из Балачке. Нажалост, било је и оних који су одустали.

Јулка и Драган нису запослени, са њима у домаћинству живе Драганови родитељи и једини извор прихода је оно што зараде од продаје рукотворина – украсних предмета од природних материјала: прућа, шаше, дрвета – које продају уочи већих празника. Како каже Јулка, једна од радионица је падала баш у неки четвртак када су имали пуно посла. Ипак, пресудила је важност будућности деце, па су све оставили и по ружном времену кренули на радионицу.

Према речима Дејана Маринковића, председника Удружења „Ром” и општинског координатора за ромска питања, новац за пројекат је издвојен из Локалног акционог плана за децу.

Играње и учење са вршњацима

– Ово је био пилот-пројекат. Трајало је само неколико месеци и жеља нам је да се примени у другим деловима града. За циљ смо имали повећање броја уписане ромске деце у предшколску установу, каже он.

Пре радионица организовани су састанци у насељу, оформљен је тим у коме су били васпитачи Јасмина Радојичић и Гордана Милановић, педагошки асистент Верољуб Тешић, као и логопед и социјални радник.

Реализација је почела у октобру 2016. године, током Дечије недеље. Радионице су биле тематске, а обрађиване су теме попут: Адаптација и упознавање, Ко сам ја, Свест о себи, Моја омиљена играчка, Ја и како ме други виде…

Верољуб Тешић, педагошки асистент, каже да када се дете укључи у образовни систем у ранијем узрасту, касније лакше прелази степенице на путу стицања знања.

– Родитељи често имају изговор да им недостаје новац да опреме малишане, на пример, чизмицама за хладне дане. Плаше се да ће дете бити дискриминисано, па желе да га заштите тако што избегавају да га упишу. Ми покушавамо да им предочимо да деца, у ствари, најлакше уче; да када се њихов малишан игра са вршњацима одмалена, то смањује шансу да га касније ти исти вршњаци дискриминишу.

Ову тврдњу поткрепљује васпитачица Јасмина. Она каже да је, по резултатима, девојчица из ромске породице једна од најбољих у предшколској групи, а да деца међусобно бирају другаре за играње не према томе ко долази из које породице, већ шта је коме омиљена игра.

– Такође, ако некоме зафали неки део гардеробе, позову се други родитељи, па се увек нађе неки комад одеће за онога коме недостаје, каже уз осмех омиљена васпитачица.

На радионицама су учествовали сви родитељи чији малишани похађају вртић

У Ваљеву се од 2011. године додељују стипендије за ромске средњошколце и студенте, а од пре две године и за ученике осмих разреда основних школа.

Према подацима из Индекса инклузије Рома из 2015. године, само 6% деце из ромских насеља похађа предшколско образовање. Многи родитељи наводе да су препреке које спречавају да њихов малишан иде у вртић: лоша економска ситуација, дискриминација приликом уписа, неадекватна мрежа објеката тј. велика удаљеност објеката ПУ од насеља, убеђење да се дете тамо само „чува“ – а како су ромске породице вишегенерацијске, та улога је поверена бакама и декама и старијој браћи и сестрама…

Искуство из Ваљева указује на то да је за промену таквих убеђења битна подршка и едукација родитеља – од савета педагошких асистената, до изласка на терен у ромска насеља и предочавања потребе да дете похађа вртић.

Мама Јулка се нада да ће њени наследници завршити бар средњу школу.

– Ја имам основну школу. Драган је ишао у четири разреда, па је сад, као одрастао, у вечерњој школи завршио свих осам. Наша деца морају да буду боља од нас. Једино тако ће моћи да се запосле и да живе боље него ми.