Влада Републике Србије
Две генерације Цуцак, Фикрет Цуцак и најмлађи унуци, иако ученици нижих разреда основне школе помажу око оваца.
Сточари са Пештера формирањем Земљорадничке задруге решили проблем остригане вуне која се откупљује и продаје купцу из Енглеске.
Сјеница је једна од најразуђенијих и најнеразвијенијих општина Србије. Простире се на 1059 квадратних км. У граду и 103 села живи 34.000 становника. У срцу Пештерске висоравни, у средишњем делу Санџака, велика надморска висина и оштра клима не погодују развоју земљорадње. Пространи пашњаци зато су изузетно повољни за гајење стоке – посебно оваца.
Пољопривредни произвођачи, последње две деценије – са пропадањем друштвеног комбината били су препуштени сами себи. Застареле машине, оскудица у знању о новим технологијама која се примењује у узгоју стоке, стoчари са Пештера суочавали су се са проблемом продаје сира, млека, живе стоке али и одлагањем вуне после обавезног стригања стада. По таванима и шупама гомилали су руно које нико није желео да откупи.
Захваљујући једном делу „Пројекта за развој села у Санџачкој области” који од 2003. године спроводи Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), сточари са Пештера решили су неке од проблема. Што је још важније успели су да се удруже у Земљорадничку задругу. Сада вуну са Пештера продају енглеском купцу.
ФАО има начин рада, а који смо и овде применили од 2003. године када је пројекат почео, да не доносимо готова решења већ да самим домаћинима омогућимо да укажу на проблеме. Такође, помажемо да се оспособе и сами понуде идеје за њихово решавање – каже Саша Мартинов, национални вођа пројекта ФАО.
Прве године организовали су предавања стручњака. Засејане су огледне њиве како би се показало да махунарке могу успевати на Пештеру. Променом начина исхране стоке повећана је производња млека.
Постепено је решен и проблем вуне. У тајне машинског стригања увео их је мајстор са Новог Зеланда. Канцеларија ФАО је посредовала у првом контакту са купцем из Енглеске.
Едиб Рахић, директор Земљорадничке задруге „Сјеничка овца” каже да је први камион вуне из Сјенице у Енглеску отишао 2005. године. Од тада, по три камиона са 15 тона вуне сваке године редовна је количина која се продаје. Од домаћинства се откпи од 15 до 4.000 кг вуне.Цена је 40 динара, што је за три пута већа цена од оне која је важила док се није формирала задруга. Набављене су машине за балирање. Иако је квалитет средњег калитета, Сјеничани су успели да спроведу откуп у Шумадији.
Фикрет Цуцак је од почетка укључен у пројекат. Прошао је обуку шишања електричним машинама, а његово домаћинство је међу првима продало вуну. Новим знањем помаже да стадо од 120 оваца остриже за један дан, а некада је за то било потребно неколико дана. Он сада са колегама одлази у друга села, али и у Црну Гору где може додатно да заради машинским стригањем овца.
Откуп вуне допринео је да махом старачке и сиромашне породице сточара са Пештера обезбеде додатни новац у кућни буџет.
pdf [3 MB]
Оставите коментар