Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Неједнакост у друштву биће главни изазов за будуће европске лидере који ће, с озбиром на очекивање даље слабости европске економије, морати да се фокусирају на “нови образац раста” у чијем средишту ће бити друштво а не привредни раст. Новој извршној власти ЕУ саветује се да улаже у грађане, укључујући у заштиту рањивих група, и прилагођава јавни сектор и владине институције потребама 21. века. Стручњаци очекују смањење разлика између европских земаља на социјалном плану али и раст неједнакости унутар чланица. Указује се и да економски индикатори не дају разлога за оптимизам, при чему се издваја незапосленост, посебно младих који кризу углавном нису искористили да унапреде вештине за тржиште рада.

У извештају независног, непрофитног истраживачког инстута РАНД Јуроп (Europe), урађеном за рачун ЕУ, указује се на питања која ће вероватно обележити цео наредни законодавни мандат ЕУ (2014-20.)

Истраживачи су се концентрисали на пет тема – раст нове средње класе на глобалном нивоу, повећање и старење популације, запошљавање и промене на тржишту рада, промене у миграцијама и њихов утицај, као и повезивање друштава и оснаживање појединаца.

Европска унија треба да стреми “новом обрасцу раста” како би решила проблем дуготрајног слабљења своје економске моћи, наводи се у извештају “Европски друштвени изазови: Анализа глобалних друштвених трендова до 2030. и њиховог утицаја на ЕУ” и додаје да уместо да се фокусирају на стварање богатства, европске земље за приоритет треба да поставе “здравље друштва”.

“Европа треба да се припреми за мали до веома мали раст бруто домаћег производа. Земље попут Кине и Индије ће надмашити ЕУ”, рекао је водећи аутор студије Стејн Хоренс (Stijn Hoorens).

Последице тога по социјалне и здравствене системе могле би да буду знатне, упозорава се у извештају.

“Просечан приход, али и образовање, здравство и друштвена укљученост неће бити тако очигледни у будућности”, рекао је за EurActiv.com Хоренс.

Како се истиче, наследник садашње стратегије Европа 2020, у чијем су средишту привредни раст и запошљавање, за циљ треба да постави улагања у људски капитал и избегавање ситуације у којој се успорен раст продуктивности постиже на штету социјалне инклузије, јавног здравља, образовања и обуке, безбедности или слободе.

Социо-економски индикатори које ЕУ користи за преиспитивање стања економије и друштва не нуде много простора за оптимизам – стопа незапослености у ЕУ у октобру 2013. била је на рекордних 10,9% при чему је у Шпанији достигла 26,7% а у Грчкој 27,3%.

Поред тога, сиромаштво и социјална искљученост у ЕУ расту и угрожавају више од 124 милиона људи. Наводи се и да су после деценија смањења разлика у приходима, те разлике почеле поново да расту, као и да је поверења грађана у институције и владе осетно смањено од избијања економске кризе.

Посебно су лоше перспективе младих људи јер је без посла на европском тржишту рада сваки четврти старости између 15 и 24 године, у неким земљама чак и сваки други. И, што је још горе, много младих није искористило кризу да унапреди своје вештине и квалификације тако да је 19,7% старих од 24 до 29 година у тзв. групи NEET (не образује се, није запослено и не похађа обуке).

У извештају се истиче и да ће се неједнакост између европских земаља смањивати док ће она унутар појединачних чланица расти.

Будући лидери

Извештај урађен за институције ЕУ део је серије студија посвећених глобалним трендовима у наредних пет година (2014-19.) и у склопу је Система анализа европске стратегије и политике (ESPAS).

ESPAS је покренут 2010. године као истраживачки институт који анализира дугорочне изазове са којима ће се суочавати европски креатори политике наредних деценија. Свеобухваран извештај треба да буде готов 2014.

Након што је погодила глобална финансијска и економска криза, ЕУ је највећу пажњу посветила “гашењу пожара”. Међутим, на дугорочне социјалне последице кризе знатно је теже одговорити, истиче се у извештају.

Институције ЕУ решење проблема су тражиле у већој солидарности између земаља или заједничким програмима за проблеме које деле. Међутим, каже Хоренс, “на бројним пољима има мало основа за мишљење да постоји конвергенција међу чланицама ЕУ. Док глобално земље теже заједничком циљу, у европском друштву ствар иде у супротном смеру”.

У мају 2014. године Европа ће бирати 751 посланика Европског парламента. Након тога биће формирана нова Европска комисија (ЕК) која ће вероватно у новембру преузети дужност. Та Комисија ће наследити Комисију коју је у периоду 2010-2014. предводио Жозе Мануел Барозо.

Новој извршној власти ЕУ упућене су нове смернице – да улаже у грађане, укључујући у заштиту најосетљивијих група, припреми “нови образац раста” усмерен на добробит грађана уз давање шанси бизнису да напредује и прилагођава јавни сектор и владине институције потребама 21. века.

“Све у свему, имамо знатно ширу перспективу него када се гледа само на (привредни) раст као меру производње. Друштвени изазови су изнад тога”, истакао је Хоренс.

Извор: EurActiv.rs