Глобална кампања “16 дана активизма против насиља над женама” : Инклузија

“16 дана активизма против насиља над женама” је глобална кампања коју обележава 1,700 организација у преко 100 држава света. Кампања почиње 25. новембра, Међународним даном борбе против насиља над женама, и завршава се 10. децембра, Међународним даном људских права.

Кампања “16 дана” обухвата важне међународне датуме која повезују жене, насиље и људска права:

25. новембар – Међународни дан борбе против насиља над женама
1. децембар – Светски дан борбе против AIDS-а
3. децембар – Међународни дан особа са инвалидитетима
6. децембар – Годишњица Монтреалског масакра
10. децембар – Међународни дан људских права

25. новембар проглашен је Међународним даном борбе против насиља над женама на првом састанку феминисткиња Латинске Америке и Кариба (Feminist Encuentro) одржаном у Боготи 1981.г. На састанку су жене говориле о породичном насиљу, силовањима и сексуалном злостављању, те насиљу који жене трпе под режимима, укључујући тортуру и насиље над политичким затвореницама. 25. новембар је одабран као дан сећања на сестре Мирабел (Патриу, Минерву и Мариу Тересу) које је брутално убио диктатор Rafael Trujillo у Доминиканској републици 1960. Године 1999. Уједињене нације су резолуцијом 54/134 службено потврдиле 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама. Ко су биле сестре Мирабел? Сестре Патриа, Минерва, Мариа Тереса и Деде рођене су у Доминиканској републици. Под именом “Las Mariposas” (Лептири) деловале су као политичке активисткиње и постале видљиви симбол отпора диктаторском режиму Trujilla. Због својих револуционарних активности и борбе за демократију и правду ухапшене су више пута заједно са својим мужевима. 25. новембра 1960. Минерву, Патриу и Мариу Тересу ликвидирала је тајна полиција док их је Rufino de la Cruz возио у посету затвореним мужевима у Пуерто Плату. Све три сестре су задављене, а тела су пронађена поломљених костију. Вести о њиховом убиству шокирале су и разбесниле народ. Брутална ликвидација сестара Мирабел био је један од догађаја који је допринео замаху покрета против режима. 30. маја 1961. на Trujilla је извршен атентат, а недуго затим долази и до пада његовог режима. Сестре Мирабел постале су симбол националног и феминистичког отпора.

1. децембра обележава се Међународни дан особа са инвалидитетом. Овај датум се обележава од 1992. године, када је Генерална скупштина УН-а усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана с циљем да се унапреди и омогући особама са инвалидитетом једнако уживање људских права и равноправно учешће у друштву. Тај дан је повод да се скрене пажња на проблеме с којима се особе с инвалидитетом суочавају, пре свега то су сиромаштво, висока стопа незапослености и искљученост из друштва.

3. децембар означава почетак прве годишње кампање којом се покушула добити јавна подршка развоју програма у превенцији ширења заразе, осигурати образовање и подићи свест о проблемима везаним за HIV/AIDS. Историја датума сеже до 1988. године када су одржавши састанак на врху, министри здравства из целог света позвали на друштвену толеранцију и бољу размену информација о болести. Светским даном борбе против AIDS-а жели се оснажити глобална борба с овом пандемском болешћу.

6. децембра обележава се годишњица Монтреалског масакра као сећање на 6. децембар 1989. када је 25-годишњак, Marc Lepine, наоружан полуаутоматом и ножевима убио 14 жена и ранио тринаест људи (девет жена и четири мушкарца), на канадском универзитету у Монтреалу, узвикујући “Ви сте жене, ви ћете постати инжињерке. Ви сте хорда феминисткиња. Ја мрзим феминисткиње”, а затим извршио самоубиство. Marc Lepine је веровао да су студенткиње криве што није примљен на машински смер Универзитета. Оставио је писмо у којем објашњава своју мржњу према феминисткињама с листом 19 проминентних жена према којима је гајио нарочиту мржњу. Жене убијене у масакру: Anne-Marie Edward, Anne-Marie Lemay, Annie St. Arneault, Annie Turcotte, Barbara Daigneault, Barbara Maria Klueznick, Genevieve Bergeron, Helen Colgan, Maud Haviernick, Maryse Laganiere, Maryse Leclair, Michele Richard, Natalie Croteatu и Sonia Pelletier, постале су трагични симбол неправде према женама. Женске групе широм земље организовале су јавна окупљања (vigil), маршеве и комеморације. Иницирана је подршка за образовне програме којима би се стало на крај насиљу над женама. Федерална влада и владе провинција обавезале су се да ће се борити против насиља над женама. 1991. канадска је влада прогласила 6. децембар Националним даном сећања и акције против насиља над женама. 1993. организација под називом Коалиција 6. децембра основала је фонд за жене које су покушале да се извуку из ситуација насиља и осигурају за себе и децу сигурнију средину. Исте године, покренута је и кампања под називом “Нулта толеранција” која је понудила мушкарцима прилику да покажу солидарност са женама у борби против насиља. Након масакра неколико мајки жртава покренуло је групу која се бори за ограничење закона о дозволи ношења оружја и упозорава на континуирано насиље над женама.

10. децембра 1948. владе су признале људска права свих на “живот, слободу и сигурност итд. без икаквих разлика”, приликом потписивања Универзалне декларације о људским правима. Овај датум је прекретница у савременој историји када су се нације света удружиле како би једном и заувек стале на крај геноциду насталом за време Другог светског рата. Универзална декларација о људским правима један је од првих значајнијих достигнућа Уједињених нација који као документ представља основну филозофију правно обавезујућих међународних инструмената насталих након 1948. Организације и појединци/ке виде Међународни дан људских права као прилику за обележавање потписивања овог историјског документа и промоцију принципа које одређује. “Међународни дан људских права је прилика да покажемо како принципи Универзалне декларације о људским правима нису само теорија и апстракција”, казала је Mary Robinson, виша повереница за људска права.

Извор: www.womenngo.org.rs