Влада Републике Србије
Пети извештај о функционисању безвизног режима на Западном Балкану показује да је неопходно предузети додатне мере како би се очувао интегритет безвизног режима и спречиле могуће злоупотребе система азила у ЕУ. Комесар за миграције, унутрашње послове и држављанство, Димитрис Аврамопулос, почетком марта ће боравити у Београду и Приштини. У оквиру Западног Балкана, грађани Србије су и даље најбројнији међу подносиоцима захтева за азилом у ЕУ.
Комисија је данас објавила пети извештај о функционисању безвизног режима са Албанијом, Босном и Херцеговином, Бившом Југословенском Републиком Македонијом, Црном Гором и Србијом.
“Европска комисија је и даље посвећена очувању безвизног режима за грађане Западног Балкана. Предности либерализације визног режима нарочито долазе до изражаја у погледу унапређења контакта међу људима и пословних прилика”, рекао је Аврамопулос.
“Проблем злоупотребе безвизног режима путовања у циљу тражења азила у ЕУ, међутим, мора бити решен системски и уз правилну расподелу средстава. У извештају смо навели низ препорука за решавање миграционих фактора те стога искрено позивам на пуну подршку и ангажман свих држава учесница”, рекао је Аврамопулос.
Злоупотреба азила од стране грађана земаља обухваћених безвизним режимом путовања на Западном Балкану и даље изазива велику забирнутост. Број захтева за азилом који су грађани пет земаља Западног Балкана обухваћених безвизним режимом путовања поднели у ЕУ и земљама придруженим Шенгену бележи константан пораст од укидања виза а врхунац достиже у 2013. са 53.705 захтева. Број захтева је у првих девет месеци 2014. за 40 одсто већи у поређењу са истим периодом у 2013. години.
Грађани Србије су и даље најбројнији међу тражиоцима азила у ЕУ и земљама шенгенског простора на Западном Балкану (42 одсто у 2013), након чега следе грађани Бивше Југословенске Републике Македоније (21 одсто) и Албаније (21 одсто), Босне и Херцеговине (14 одсто) и Црне Горе (2 одсто).
Истовремено је број одобрених захтева за азилом у ЕУ и земљама Шенгена опао кад су у питању грађани Западног Балкана, што указује на чињеницу да је огромна већина захтева очигледно неоснована. Стопа признатих азила је за грађане Црне Горе износила 3,7 одсто, Србије 2,7, односно један одсто за грађане Бивше Југословенске Републике Македоније, док је у 2013. години 8,1 одсто подносилаца захтева из Албаније, односно 5,9 из Босне и Херцеговине добило међународну заштиту у ЕУ и земљама придруженим Шенгену.
Немачка и даље прима највише захтева за азилом са Западног Балкана, с порастом удела подносилаца захтева са Западног Балкана (са 12 одсто у 2009. години на 75 одсто у првих девет месеци 2014).
Прочитајте интегрално саопштење: europa.eu/rapid/press-release_IP-15-4482_en.htm
Извор: europa.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар