Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Грчке власти отвориће до краја јуна 120 канцеларија у којима ће задужени грађани моћи да добију савет како да реше питање дуговања банкама, а прва канцеларија ће бити отворена ове недеље у близини Атине. Дуг Грка према банкама, који пре свега потиче од зајмова за стан или потрошњу, повећао се током седам година кризе на око 20 милијарди евра. Истовремено, функционери Међународног монетарног фонда индиректно су упозорили зону евра да Грчкој треба олакшати отплату дуга, јер би и та земља и њени повериоци могли да изгубе „више него да су на време прихватили стварност“.

Прва канцеларија у којој ће грађани моћи да добију савете у вези с дугом, биће отворена 28. фебруара у близини Атине, рекао је представник за односе с медијима у владином Секретаријату за питање приватног дуга Харис Савидис за АФП.

Он је додао да ће у канцеларијама радити 240 службеника и да ће оне бити формиране по угледу на канцеларије који већ постоје у ирској, Италији и Португалији.

До краја године биће отворено још 30 других канцеларија, неке врсте „хабова“, у којима ће грађани добијати савете и смернице и у којима ће захваљујући фондовима ЕУ бити запослени и правници и економисти.

У плану је да 40.000 грађана добије помоћ у канцеларијама, док би 1.800.000 грађана требало да добије савет преко електронске платформе која ће почети да ради 28. фебруара, рекао је званичник надлежан за помоћ грађанима Фотис Кормусис.

Приватни дуг у Грчкој је 2016. достигао 240 милијарди евра, што је 133% бруто домаћег производа, а 45% неплаћених дугова отпада на предузећа. Тај дуг отежава првиредни раст и у Грчкој је недавно донет закон о рестурктурирању лоших дугова.

Функционери ММФ позивају на ублажавање грчког дуга

Међународни монетарни фонд (ММФ) је 23. фебруара индиректно позвао зону евра да ублажи грчки дуг и „прихвати реалност“, упозоривши да се не треба претварати да несолвентна земља може да отплати дуг.

„Претварање да ненаплатив дуг може бити отплаћен само ће подрити напоре за прилагођавање дужника и завршиће се тако што ће обе стране изгубити више него да су на време прихватиле стварност“, оценила су три висока фунционера ММФ-а у тексту који се директно не односи на грчки дуг, али много тога наводи на то.

Већ месецима ММФ позива зону евра да реструктурира грчки дуг како би био на „одрживом нивоу“ и тиме условљава своје учеше у плану помоћи које је Брисел одобрио Атини на лето 2015.

Та финансијска институција је, међутим, наишла на отпор више еворпских земаља, пре свега Немачке, које оспоравају њена алармантна предвиђања и одбијају да одобре Атини нове олакшице.

Европљани су до сада дали уопштено обећање да би евентуално могли да размотре реструктурирање дуга под условом да Грчка настави да испуњава своје обавезе на плану реформи.

Три функционера ММФ-а, укључујући главног економисту Мориса Обстфелда и шефа одељења за Европу Поул Томсен, оценила су на свом блогу да сада треба пружити „довољно кредибилно“ обећање о могућности реструктурирања дуга у ситуацијама сличним грчкој.

„Врло неодређено обећање појачава неизвесност, посебно на финансијским тржиштима, као и у погледу могућности ублажавања дуга, и тако умањује шансе за успех програма (помоћи)“, оценили су они водећи рачуна да не помену поименце Грчку.

Како наводи АФП, чини се да тројица стручњака доводе у питање европску стратегију која се састоји од условљавања ублажавање грчког дуга стриктним буџетским циљевима, пре свега достизањем примарног суфицита без финансирања дуга од 3,5% БДП. Стручњаци ММФ сматрају да такав циљ није могуће остварити.

„Ако прихватимо да се ублажавање дуга условљава буџетским циљевима… онда ти циљеви треба да буду реални како би стратегија за дуг била кредибилна“, оценили су они.

АФП оцењује да овај текст потврђује да и даље постоје неслагања између ММФ-а и зоне евра. После састанка Еврогрупе о Грчкој 20. фебруара ММФ је поздравио напредак на плану реформи и поновио да је потребно „ублажити разлике у вези са другим важним питањима“.

Извор: АФП, преузето са www.euractiv.rs