Дан Европе : Инклузија

Пише: Александар Богдановић, Координатор за европске интеграције и међународну сарадњу, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

Почетком маја све институције Европске уније отварају врата заинтересованим грађанима и грађанкама. Атмосфера доношења одлука, праћена мноштвом информација о самом процесу који обликује њихове животе, може се осетити на лицу места у Бриселу, Стразбуру и Луксембургу. Ово је само једна од активности прославе 9. маја, Дана Европе. Симболика овог чина је указивање на везу између грађанки и грађана и институција. Специфичност овогодишње прославе Дана Европе су предстојећи избори за Европски парламент који су уједно додатна прилика да се осети пулс Европе и задовољство радом институција.

Изазови пред Европом попут климатских промена, међународног поретка, кризе капитализма, Брегзита, четврте индустријске револуције и промене карактера рада резултирали су, између осталог, јачањем социјалне димензије европских интеграција. Можда је од самог почетка, тј. од педесетих година XX века, акцентован економски сегмент интеграција, али је светска економска криза из 2008. године јасно ставила до знања да је немогућа даља интеграција без одговарајуће социјалне, па и културолошке основе. У том смислу треба тумачити речи Жан Клод Јункера, одлазећег председника Европске комисије, из 2014. године да је циљ његове Европске комисије праведнија Европска унија у социјалном рангу ААА, алудирајући на најпожељнији статус у финансијском рангирању.

Пет година касније, у освит избора за Европски парламент, резултати су донекле видљиви. Европски стуб социјалних права, као својеврсни компас институцијама Европске уније, државама чланицама, али и социјалним партнерима, јесте најзначајнији легат актуелног састава Европске комисије у овој области. Овај механизам омогућава стварање бољих услова живота и рада у Европи у новим околностима, јер законодавним иницијативама и координацијом учвршћује, допуњује или проширује постојећа социјална права у правној тековини Европске уније.

Додатно, инвестирање у људски капитал, нарочито кроз процесе образовања, обука и преквалификација, препознат је као важан сегмент смањења сиромаштва и повећања социјалне укључености. Поред тога што је механизам Гаранција за младе добио додатна финансијска средства, вредан помена је Нови програм вештина за Европу који даје оквире сарадње у погледу јачања људског капитала, запошљивости и конкурентности како би се ускладиле понуда и тражња на тржишту рада.

Процес приступања Србије Европској унији одвија се у другачијим околностима у односу на период уласка држава источне и централне Европе. Глобалне турбуленције и европска превирања осећају се и у Србији, коју није заобишао тренд несигурности и раста неједнакости. Како се наводи у Трећем националном извештају о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014-2017. године, Гини коефицијент, који мери неједнакост, има знатно већу вредност од просека ЕУ 28, с тим што најновији подаци Еуростата за Србију указују на смањење неједнакости у последње две године за које су подаци доступни.

У просторијама Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије истакнута је Черчилова порука да је оптимиста онај ко у тешким ситуацијама види прилику. У том смислу, описано стање треба видети као подстицај свим актерима и надлежним институцијама да уложе додатни напор у процес приступања Србије ЕУ. Влада Републике Србије је управо објавила извештај о спровођењу Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике (енг. Employment and Social Reform Programme – ESRP) како би се видео стратешки напредак, али и уочили изазови и идентификовале научене лекције Србије у овом процесу. Такође, учињен је и напор да се испуни мерило, тј. изради Акциони план за Поглавље 19, како би се оно ускоро отворило. Много тога је већ учињено, али остају бројни задаци за одлучиоце и одлучитељке, институције, социјалне партнере, локалне заједнице и друге актере.

Дан Европе је прилика да се укаже на достигнућа, али уједно и отворе питања о будућности европског пројекта. Мир, демократија и социјално благостање, и поред својих несавршености, представљају завештање претходних генерација које су градили Европску унију. Изазов садашње генерације је да очувају, а будућих да унапреде овај јединствени концепт друштвеног уређења за добробит свих грађана и грађанки који живе на тлу Европе. Исход избора за Европски парламент трасираће динамику промена у наредних пет година. Србија има своју улогу у овом процесу и зато је важно да сви њени ресурси буду усмерени у овом правцу.

(Текст је изворно објављен као Уводник 56. Билтена о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.)