Европска унија појачава напоре у борби против деменције али мора учинити више на том плану, пошто се процењује да ће до 2050. године 18,7 милиона људи патити од деменције. У ЕУ постоји општи оквир који треба да побољша политике и пружање неге дементним особама, и многе чланице ЕУ су донеле стратегије о томе. Међутим, поједини актери, попут мреже удружења медицинских сестара, указују да нису били укључени у те напоре и да препоруке дате на нивоу ЕУ имају мало везе са стварношћу.
У Европи је 2015. око 10,5 милиона људи патило од деменције, а њихов број би могао да, према проценама, порасте на 13,4 милиона до 2030. и на 18,7 милиона до 2050.
Деменција је у ЕУ најчешће последица Алцхајемерове болести која је била узрочник у 50 до 70% случајева, док је други најзначајнији узрочник поновљени мождани удари (30% случајева), показују подаци Европске комисије.
Према извештају међународне мреже за Алцхајмерову болест (ADI), укупни трошкови због деменције су у 2015. процењени на 750 милијарди евра а могли би се до 2018. повећати на 1,83 хиљада милијарди у свету.
У ЕУ чланице су надлежне за организацију и пружање здравствених услуга и неге, па тако и у случајевима деменције.
У децембру 2015. Савет министара ЕУ је усвојио оквир који треба да допринесе побољшању политика и пракси неге како би се помогло људима који пате од деменције.
Неколико чланица ЕУ је усвојило националне стратегије у циљу решавања тог проблема.
Директор невладине организације Алцхајмер Европа Жан Жорж рекао је за EurActiv.com да расте број земаља које израђују планове за проблем деменције.
Стратегије у вези са деменцијом и неуродегенеративним болестима имају Аустрија, Белгија, Кипар, Чешка, Данска, Грчка, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Словенија, Шпанија, Швајцарска и Велика Британија.
Аналитичари, међутим, указују да још много тога треба да се уради да би се ти планови применили и у многим земљама уопште донели.
Подршка ЕК чланицама и истраживањима
Портпарол Европске комисије Енрико Бривио рекао је за EurActiv.com да су многе чланице протеклих година почеле да третирају деменцију као приоритет и да се много улаже у истраживања у оквиру европских истраживачких програма.
Он је рекао и да Комисија тесно сарађује са чланицама у оквиру групе државних стручњака за деменцију. „Подршка примени закључака Савета ЕУ биће размотрена у сарадњи са чланицама“, додао је Бривио.
Једна од програма кроз које ЕУ подржава напоре у борби против деменције јесте Програм ЕУ за задравље, а у оквиру њега је у марту ове године представљен други заједнички програм за деловање против деменције ALCOVE.
Тај програм је усмерен на подршку по утврђивању дијагнозе, координацију неге и квалитету неге код куће и заједница које подржавају дементне људе.
Удружење медицинских сестара: Празне речи
Европска федерација удружења медицинских сестара (ENF) указала је да је Комисија у припрему заједничког плана деловања са чланицама није укључила заинтересоване стране попут ENF.
„Испустили су 3 милиона медицинских неговатеља“, рекао је генерални секретар EFN Паул Де Рав и додао да је време да ЕК уважи људе који се свакодневно сусрећу са деменцијом.
Де Рав је рекао за EurActiv.com да политичари ЕУ пишу политике али да никада нису видели нити неговали дементну особу.
Он је рекао да се то види по препорукама Савета ЕУ који се, како је додао, састоји од празних речи и не садржи конкретне акције које би уважиле искуство људи који негују дементне особе.
Де Рав је рекао и да се милиони дају из европских фондова за напоре у борби против деменције, али да се ништа не мења у пракси. „А шта је се применом резултата истраживања?“, рекао је он.
Подршка породици и окружењу
СЗО се бави и последицама по особе које су приморане да негују дементну особу, попут погоршања физичког и менталног здравља и губитка продуктивности звог одсуства са посла.
У 2010. неформални трошкови неге су износили око 230 милијарди евра, показују подаци СЗО.
Та агенција УН сматра да би електронски програми подршке члановима породице и пријатељима који помажу дементним особама, могли бити корисни.
СЗО развија програм I-Support преко кога особе које брину о дементнима могу да сазнају шта је деменција, како да поступају, како да се изборе са емотивним теретом, као и о значају бриге за себе.
Посебна пажња усмерена је и на понашања повезана са деменцијом, попут агресије, депресије и лутања.
Извор: EurActiv.com, преузето са www.euractiv.rs
Оставите коментар