Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Дискусија о самохраном родитељству

Објављено 08.05.2015.

single_mom - ilustracijaДискусију о самохраном родитељству организовали су Женска парламентарна мрежа (ЖПМ), Београдски фонд за политичку изузетност (BFPE) и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU Тим), а одржана је 14. априла 2015. године у Народној скупштини Републике Србије. Учесници/е дискусије били су: народне посланице, активисти/киње асоцијација и удружења самохраних родитеља, активисти/киње женских организација, представници/е владиних тела и међународних организација. Идеја скупа била је да се договоре наредни кораци и могућа сарадња ЖПМ као неформалног парламентарног тела са удружењима самохраних родитеља.

Дискусија

Гордана Чомић, координаторка ЖПМ је отворила дискусију: “Наш циљ је да као представнице Женске парламентарне мреже променимо положај самохраних родитеља у Србији, на било који начин на који можемо. Скупштина треба да буде и подлога за дијалог о различитим темама. Ми, народне посланице, треба да се окупимо и да будемо основа за овај дијалог, како бисмо показали народу да је Народна скупштина и њихова кућа”.

Милана Лазић, координаторка SIPRU Тима говорила је о самохраним родитељима које држава препознаје као осетљиву категорију само у појединим законским решењима као и о њиховом тешком економском и социјалном положају. “Самохрани родитељи су у великој мери заступљени у дуговањима за различите социјалне трошкове. Многи од њих живе и испод реалне линије сиромаштва која је у Србији негде око 10 хиљада динара по члану домаћинства. Један број самохраних родитеља не може себи да приушти чак ни грејање, а велики број њих живи у пренасељеним становима, заједно са многим другим особама, без довољно простора. Наш Тим заједно са Министарством за рад припрема програм реформи у области запошљавања који за циљ има унапређење статуса угрожених група. Међу њима су и мере за самохране родитељиме”, рекла је Милана Лазић. Милана Лазић је најавила и амандмане које припремају заједно са Дивац Фондацијом на Закон о породици, Закон о раду, Закон о финансијској подршци особама са децом, Закон о министарствима итд. како би унапредили статус самохраних родитеља.

Вања Мацановић, правница Аутономног женског центра (АЖЦ) и дугогодишња активсткиња, говорила је о родно заснованом насиљу кроз које пролазе самохране мајке. “Питања неплаћања алиментације су предмет чак 12% све бесплатне правне помоћи коју пружамо као АЖЦ, али се овај проценат вишеструко повећава када је реч о писању конкретних поднесака. Недавање прописаног издражавања за децу је родно засновано насиље, с обзиром да се жене у улози криваца налазе у свега 10% ових кривичних дела”, рекла је Мацановић. Често се користи и институт одлагања обавеза, па се чак дешава и да кривцу буде наложено да новац уплати у хуманитарне сврхе, а његово дете и даље остаје без средстава. Казне су често условне, а условне осуде често следе и након условних, тако да de facto није обезбеђно извршавање ове обавезе. Иако АЖЦ поздравља оснивање Алиментационог фонда у нацрту Грађанског законика, боље је да се ова област уреди посебним законом. Ово је неопходно јер нека деца не примају алиментацију и не постоје средства којима им се то може надокнадити осим Фондом за алиментацију. Као модел добре праксе поменут је словеначки модел који обједињује неколико различитих фондова. Алиментациони фонд би се финансирао из различитих извора, а сваком детету би исплаћивао једнаку, унапред утврђену суму. Активсткиње Аутономног женског центра такође имају предлог амандмана на Закон о извршењу и обезбеђивању којима би се прописале посебне забране за оне који не испуњавању своје обавезе плаћања алиментације. Ово би укључивало и привремену забрану издавања возачке дозволе, пасоша, регистрације возила итд.

Ивона Гвозденовић, координаторка у Дивац фондацији је представила њихов пројекат за помоћ самохраним мајкама у запошљавању. Идеја за рад са самохраним породицама проистекла је из претходног искуства рада са избеглицама и расељеним лицима. Полазно истраживање које је Дивац фондација спровела са удружењем Јелек указује да постоји око 116,000 самохраних родитеља, уз претпоставку да је број ових породица још већи. Од тога, њих 30% се налази на доњој линији сиромаштва, док систем и даље пати од непрепознавања посебне категорије самохраног родитељства. Препорука Дивац фондације је да је ово неопходно изменити и уредити као и за остале рањиве групе. Након полазног истраживања, Дивац фондација је покренула конкурс за доделу средстава за самозапошљавање за самохране родитеље. Проблем на који су корисници/е наишли је пријављивање послова и аутоматски губитак социјалне помоћи. За боље програмирање мера подршке потребна је координација свих заинтересованих страна.

Након уводних презентација, уследила је дискусија у којој су предствници/е удружења самохраних родитеља представили своје личне приче и поделили искуства њихових корисника/ица. У дијалогу са народним посланицама, дошли смо до заједничких препорука.

Заједничке препоруке

  1.  Учинити категорију самохраног родитељства видљивом;
  2. Уклонити дискриминаторни елемент из одређења самохраног родитељства и уважавати родну перспективу и импликације самохраног родитељства;
  3. Подстицати умрежавање самохраних родитеља, њихових удружења и других НВО, као и доносилаца одлука, а првенствено у циљу јачања њховог гласа, као и смањења територијалних неједнакости;
  4. Радити на унапређењу економског статуса самохраних родитеља и лакшем укључивању на тржиште рада;
  5. Заговарати самостално родитељство као слободан избор и људско право.

Даљи кораци

  1. Женска парламентарна мрежа ће организовати преко надлежног Одбора јавно слушање на тему самохраног родитељства како би се у Скупштини чуле све релевантне организације и удружења и осмислио даљи ток акције у наредних месец дана;
  2. Аутономни женски центар и Дивац фондација ће доставити своје предлоге амандмана, док ће Женска парламентарна мрежа организовати састанак са ове две организације у наредних месец дана како би се договорили наредни кораци.

Сазнајте више:

 

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]