Влада Републике Србије
Светска банка и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва иницирали су и подржали израду студије: Анализа утицаја кризе на тржиште радне снаге и животни стандард у Србији. Центар за либерално демократске студије (ЦЛДС) додатно је анализирао податке из Анкете о радној снази и податке из модула о утицају светске економске кризе, коју је Републички завод за статистику спровео у априлу 2008. године.
У оквиру овог истраживања, Стратешки маркетинг је реализовао квалитативну анализу која је дала бољи увид у то на који је начин финансијска криза утицала на најугроженије групе становништва, али и на које начине се боре са неповољним утицајима финансијске кризе.
Анализа утицаја кризе на тржиште радне снаге и животни стандард у Србији даје детаљан преглед карактеристика тржишта радне снаге у периоду пре настанка кризе, и наводи да су карактеристике тржишта радне снаге биле неповољне – ниска стопа економске активности и запослености, и висока али опадајућа стопа незапослености. Тржиште радне снаге сагледава се са различитих аспеката, у односу на пол, старосну структуру, ниво образовања, затим кроз стање по одређеним секторима привреде као и по регионалној структури тржишта радне снаге.
Такође, наводи се преглед животног стандарда у периоду пре настанка кризе, који је обележен пре свега значајним смањењем аполутног сиромаштва. У наставку анализе сагледава се утицај кризе кроз тржиште рада, односно промене запослености по регионима (урбано и остало), секторима привреде, полној структури, профилу незапослених, нивоу образовања, са нагласком на угрожене групе и њихово стање у току кризе. Сагледан је и ниво осетљивости радног статуса на кризу (активни/неактивни), осетљивост зарада на кризу и дистрибуција потрошње у току кризе.
Долази се до закључка да је током кризе дошло до погоршања животног стандарда и пораста сиромаштва у Србији, али да је ниво сиромаштва у првој половини 2009. године још увек нижи од оног који је забележен 2006. и 2007. године. Исто тако иако се српска привреда у периоду пре кризе одликовала ниском продуктивношћу, ниским нивоом штедње и извоза, у току кризе српска привреда се ипак одржала на ногама. То је последица како благости рецесије у развијеним земљама и мале извозне зависности Србије, тако и подршке међународних институција Србији и неких добрих потеза Народне банке.
У наставку Анализе дају се неке препоруке за ублажавање ефеката кризе. У условима превелике јавне потрошње и високог буџетског дефицита, Србија не располаже довољним финансијским средствима и нема на располагању широк избор мера интервенционистичке политике.
Поред напора које Влада већ предузима да би ублажила ефекте кризе, у наредном периоду би се могло размотрити и додатно преусмеравање активних мера на тржишту рада, а посебно јавних радова, ка регионима и групама које су највише погођени током кризе.
У сфери државне политике финансијске подршке за сиромашне посебно је важно да нови Закон о социјалној заштити буде усвојен што пре и да делови закона који се односе на новчане накнаде за сиромашне ступе на снагу већ 2010. године.
pdf [3 MB]
Оставите коментар