Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Представници више невладиних организација Западног Балкана и Турске потписали су 14. марта Београдску декларацију о развоју социјалног предузетништва која треба да допринесе препознавању значаја тог сектора за економски и социјални развој и пружи смернице за његово унпаређење у региону. Потписивањем на регионалном форуму у Београду декларација је и званично представљена, два месеца након доношења декларације о социјалном предузетништву у ЕУ. На Форуму социјалних иновација је констатовано да се земље региона суочавају са сличним проблемима у том сектору: од неразумевања концепата и неразликовања сектора од невладиних организација, неадекватних прописа и застоја у доношењу закона, до проблема у финансирању и институционалној подршци. На скупу је изнет је и податак да је у ЕУ 4,5% радно активног становништва запослено у социјалној економији која доприноси са 10% европском бруто домаћем производу, док је у Србији запослено 1,1% људи.

Београдску декларацију о развоју социјалног предузетништва Западног Балкана и Турске су на Форуму социјалних иновација у Београду потписали представници седам невладиних организација из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, Косова, Албаније и Турске. Декларацију је до сада подржало више од 200 организација цивилног друштва и социјалних предузећа из региона, а од сада је доступна за потписивање на сајту о Декларацији (www.belgradedeclaration.net).

Представљајући Декларацију на скупу представник организације Траг Владимир Радојичић рекао је да је мотив за доношење тог документа била “жеља да се поправи реалност са којом се суочавају грађани земаља региона” а која је оптерећена озбиљним економским и социјалним проблемима, попут сиромаштва, неједнакости и незапослености.

“Ми дубоко верујемо да је нашем региону потребан нови модел економског и друштвеног развоја који ће бити правичнији, инклузивнији и одрживији а развој социјалне економије треба да представља мотор изградње таквог друштва”, рекао је Радојичић.

Радојичић, који је Декларацију представио испред Коалиције за развој социјалног предузетништва и регионалних партнера, истакао је међу кључним принципима документа потребу да ЕУ, земље Западног Балкана и Турска у својим јавним политикама “озваниче опредељење за развој социјалног предузетништва”.

Као други принцип навео је партнертство јавних институција са цивилним и пословним сектором и сектором социјалног предузетништва на развоју социјалне економије.

Према његовим речима, трећи принцип Декларације је раст социјалних предузећа који институције треба да подрже помажући социјалним предузећима у изградњи капацитета и кроз сарадњу.

У Декларацији је изнет став да је неопходно да ЕУ пружи финансијску подршку развоју социјалних предузећа, посебно у оквиру претприступних фондова.

На скупу који су организовали Смарт колектив и Коалиција за развој социјалног предузетништва указано је да је Београдска декларација представљена само два месеца после Стразбуршке декларације која је донета у ЕУ у јануару. Стразбуршка декларација, коју је до сада потписало 720 организација, представља стратешки документ који није обавезујући али који даје смернице и указује на допринос социјалног предузетништва економском и социјалном развоју.

Неразумевање концепта

На скупу је констатовано да се Западни Балкан лако “удружио” око теме социјалног предузетништва, али да у региону углавном влада неразумевање тог концепта што делом пристиче и због самог термина “социјални”. Више учесника дебате је оценило да би погоднији био термин “друштвено предузетништво”, јер се погрешно мисли да је тај сектор намењен решавању само проблема социјално угрожених особа, а не друштва уопште.

Оцењено је да социјално предузетништво, да би било одрживо, мора да се заснива на потреби, односно без насилне интервенције и наметања, као и да се у многим земљама региона не прави разлика у односу на невладине организације.

У земљама региона у сектору социјалног предузетништва недостаје стручно знање, због чега је битан развој сарадње и размене информација, рекао је менаџер Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва у Влади Србије Жарко Шундерић сумирајући расправу о улози социјалног предузетништва у економском и друштвеном развоју.

На скупу је речено да се у већини земаља региона ради на законима о социјалном предузетништву, али да је у некима тај процес у застоју или прекинут. Указано је да “треба пазити шта се жели” односно да област треба регулисати али да треба избећи превелико мешање државе.

Како се то ради у ЕУ…

Генерална секретарка Европског покрета Маја Бобић рекла је да је у ЕУ запослено 11 милиона људи или 4,5% радно активног становништва у социјалној економији која доприноси са 10% европском бруто домаћем производу.

Бобићева која председава Коалицијом за развој социјалног предузетништва у Србији, рекла је и да је свако четврто предузеће у ЕУ, а у три чланице – Белгији, Француској и Финској, и свако треће социјално предузеће.

Она је додала да је ЕУ препознала допринос тог сектора укупном развоју и истакла да су идеје социјалног предузетништва сличне европским вредностима о социјалној кохезији и солидарности.

Навела је и податак да је у вишегодишњем буџету ЕУ за период 2014-2020. извдвојено 815 милиона евра за запошљавање и социјалне иновације, од чега је 171 милион намењен социјалним предузећима а та средства ће моћи да користе кроз програме микрофинансирања, микрокредитирања и обуке.

А како у Србији и региону

Бобићева је навела да је у Србији само 1,1% грађана запослено у сектору социјалног предузетништва. Додала је и да у Србији сада постоји око 1.300 социјалних предузећа, као и да је у току ново мапирање тих организација.

Она је рекла да су закон о социјалном предузетништву “на чекању” због избора, као и да је нацрт закона који је представила претходна влада критикован јер је, између осталог, предвиђао велику интервенцију државе у дистрибуцији профита.

Према њеним речима, у Србији недостаје финансијска и институционална подршка сектору, која се своди на сарадњу са владиним Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Извршни директор Центра за институционални развој Зоран Стојковски је рекао да у Македонији делује око 100 социјалних предузећа, од којих нека по моделу још из времена СФРЈ, као и да је у току доношење закона о социјалном предузетништву. Стојковски је рекао да се у изради закона наишло на врло добар пријем и разумевање у надлежном министарству, али је изразио бојазан да би закон током усвајања могао бити измењен.

Представник Форума грађанских иницијатива Сефе Говори рекао да је социјално предузетништво сасвим нов концепт на Косову, да има понека таква организација, али да донатори сматрају да има потенцијала за развој тог сектора.

Представник Фондације Мозаик Џенан Шарић оценио је да је законски оквир у БиХ подстицајан јер даје организацијама из непрофитног сектора могућност да формирају друштвена, односно социјална предузећа, а као ограничавајући фактор је издвојио недоречену фискалну политику.

Представник Фондације за активно грађанство Анто Јанковић да је стање у Црној Гори релативно добро али да постоји неразумевање концепта социјалног предузетништва. Како је рекао, закон којим би се уредила та област није на дневном реду црногорске владе за ову годину, али ће можда бити 2015.

Директорка Центра за промену и менаџмент конфликта Јулијана Хоџа рекла је да у Албанији постоји свест то потреби развоја тог сектора и да се води дебата о томе. Навела је да је у недавно донетој Стратегији о запошљавању социјално предузетништво препознато као један од приоритета и да влада издваја средства, пре свега за запољшавање жена у руралним областима.

Представница Фондације трећег скетора Ајсегул Екмечи је рекла да у Турској често нема разлике између невладиних организација и социјалних предузећа која се уместо да организују привредну активности пријављују се за фондове.

Аутор: М.П, преузето са www.euractiv.rs

Фото: Смарт колектив/Маја Медић