Европска комисија покреће јавне консултације о томе како би требало да се промовишу дигиталне иновације у домену здравствене заштите, од којих би корист имали грађани/ке и системи здравствене заштите у Европи.
Предлози ће бити уведени у нове јавне политике комуникација како би били усвојени до краја 2017. године, најављено је у недавном прегледу стратегија Комисије о јединственом дигиталном тржишту.
Консултације ће прикупљати информације усмерене на следеће активности:
- безбедан приступ грађана/ки њиховим здравственим подацима, могућност преноса података преко граница и бољем усклађивању електронских здравствених система у Европи;
- повезивање, размена података и експертиза које за циљ имају унапређење истраживања, слободу да корисник бира и прилагођава здравствену заштиту према својим потребама, као и боље предвиђање епидемија;
- коришћење дигиталних услуга за промовисање оснаживања грађана/ки и здравствена заштита која је креирана према специфичним потребама пацијента који је укључен у планирање, анализу и спровођење свог лечења (усмереност на корисника-пацијента).
Грађани, удружења пацијената,стручњаци из области здравствене заштите, представници власти, истраживачи и сви који су повезани са елементима здравствене заштите, позвани су да поднесу своје ставове путем анкете Европске уније до 12. октобра 2017. године.
Демографске промене, растућа распрострањеност хроничних болести, поновно појављивање заразних болести и растући трошкови здравствене заштите представљају главне изазове за одредбе о здравственој заштити у Европи. У саопштењу о ефикасним, доступним и стабилним здравственим системима закључено је да будућа способност држава чланица да пруже висококвалитетну здравствену заштиту свим грађанима и грађанкама, зависи од тога да ли ће успети да побољшају отпорност и флексибилност здравствених система, а да при томе остану економични и финансијски одрживи.
Дигиталне иновације могу понудити исплативу алатку за подршку преласка са модела здравствене заштите који је усмерен ка болничком лечењу, на модел који је усмерен ка кориснику-пацијенту. На овај начин је побољшана превенција, приступ нези, одрживост и отпорности здравствених система. Оваква алатка може проширити право грађана да приступе својим здравственим подацима свуда у Европи. Може помоћи да се повећа надзор и рано откривање епидемија, као и драстично унапредити дијагнозе и лечење пацијената. Ово се може видети на примеру у области ретких болести. Досадашње искуство показује да је просечно време за дијагнозу познате ретке болести између пет и шест година, овај период би могао да се скрати на годину дана захваљујући молекуларној дијагнози и видео консултацијама са специјалистима. Штавише, дигитална трансформација здравствених система подстиче оснаживање грађана, омогућава им да утичу на сопствено здравље и олакшава им повезивање са пружаоцима здравствених услуга.
Извор: europa.eu
Оставите коментар