Влада Републике Србије
Европска комисија жели да све земље ЕУ уведу минималне зараде за своје раднике и незапослене са циљем борбе против растуће социјалне неједнакости и сиромаштва. Мада има ограничене моћи у сфери социјалне политике, Комисија се спрема да преиспита функције и циљеве ЕУ и жели да размотри и питање социјалне и економске неправде које навелико користе десничарске евроскептичне партије широм ЕУ. „Минималац“ имају 22 чланице ЕУ, као и пет земаља кадидата за ЕУ укључујући Србију.
„У свакој земљи ЕУ треба да постоји минимална плата“, рекао је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер на конференцији о социјалним правима 23. јануара у Бриселу истичући да они који траже посао такође треба да имају гарантован минимални приход.
Јункер, бивши премијер Луксембурга, каже да свака чланица треба да има слободу да сама одреди своју минималну зараду али и додаје „да постоји ниво достојанства који морамо поштовати“, пренео је EurActiv.com.
То није био први пут да се Јункер залаже за увођење „минималца“. Наиме, пред ступање на дужност председника Комисије 2014. Јункер је европосланицима левог центра обећао да ће током мандата радити на увођењу минималне зараде у свакој чланици Уније.
Европосланици су се недавно заложили за нови пропис ЕУ којим би се предвидела минимална зарада у свакој земљи ЕУ.
Од 28 чланица Европске уније, само шест нема минималну плату: Кипар, Аустрија, Данска, Финска, Италија и Шведска.
Последња у ЕУ минималну зараду увела је Немачка, 2015. године, од 8,5 евра бруто по сату. Од 1. јануара 2017. године „минималац“ је повећан на 8,84 евра на сат.
Увођење минималне зараде у све чланице ЕУ задовољило би и Француску која се дуго залаже за то у склопу напора да се заустави „социјални дампинг“. У извештају „Методе за увођење европских норми за минималне зараде“ надлежна служба која ради у оквиру француског министарства економије навела је неколико предлога како се то може постићи.
Иначе, животни стандард и трошкови у ЕУ веома се разликују а у неким деловима блока, посебно на југу, проблем представља и велика незапосленост.
Јункер је затражио од компанија да уведу минималне плате и тако помогну у борби против тзв. социјалног дампинга. Тај термин подразумева запошљавање јевтиније радне снаге, понекад миграната, или измештање производње у земље у којима су зараде ниже у циљу смањење трошкова.
Председник Европске комисије најавио је да ће реформа социјалне политике ЕУ почети у зони евра, односно у групи од 19 земаља које већ имају заједничку валуту и фискални надзор.
Комисија ће предлог реформе представити наредних недеља, пре самита у Риму 25. марта, када ће бити обележена 60. годишњица Римских уговора којима је постављена основа данашње Европске уније.
Према подацима Еуростата, почетком 2016. минималне зараде имале су 22 чланице ЕУ и пет земаља кандидата за ЕУ. Тада су у ЕУ „минималци“ били од нешто више од 200 евра у Бугарској до готово 2.000 евра у Луксембургу.
Србија и други кандидати за ЕУ са Западног Балкана биле су у групи земаља са најнижим минималним зарадама, испод 500 евра.
У Србији је минимална зарада од 1. јануара повећана на 130 динара по сату са 121 динар тако да је сада „минималац“, који према проценама прима између 300.000 и 350.000 људи, 22.620 динара месечно.
Иначе, гледано према паритету куповне моћи, разлике између минималних зарада у Европи осетно су мање.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар