Европски савет је усвојио годишњи извештај ЕУ о људским правима и демократији у свету за 2018. годину. У извештају се наводи да је ЕУ и у 2018. предводила напоре за заштиту и унапређење људских права у контексту брзих геополитичких промена. ЕУ је широм света укључена у активности које су у складу са Акционим планом ЕУ о људским правима и демократији (2015-2019). Савет је утврдио да у непредвидљивом свету, Акциони план има пресудни значај за даљу промоцију људских права.
Прошле године је обележена 70. годишњица Универзалне декларације о људским правима, а ЕУ је током целе године наставила да пружа снажну подршку унапређењу и заштити људских права у самом средишту мултилатерализма – што има посебан значај када се у обзир узму озбиљни негативни трендови у погледу људских права и демократије широм света.
У протеклој години је забележен раст броја претњи новинарима/кама и другим медијским радницима/ама, чиме је додатно смањен простор за слободу штампе. У складу са приоритетима Глобалне стратегије ЕУ за спољну и безбедносну политику, ЕУ је наставила да се оштро противи неоправданим ограничењима слободе удруживања и мирног окупљања.
У извештају се такође наводи да се претходна година није тицала само изазова и препрека у остваривању људских права: забележена су и позитивне промене. ЕУ је у 2018. предузела мере за утврђивање и пружање подршке позитивним примерима који се тичу остваривања људских права, надовезујући се на визију Агенде 2030. Иницијатива „Добре приче о људским правима“ коју ЕУ предводи, а која је покренута на 73. Генералној скупштини УН, имала је добар одјек широм света у циљу да постане делотворни носилац позитивних промена у будућности.
У делу извештаја који се тиче Србије, наводи се:
1. Преглед ситуације у области људских права и демократије:
Видети извештај у оквиру пакета проширења за 2019. који ће бити усвојен 29. маја 2019.
2. Деловање ЕУ – кључне области: ЕУ наставља да помно прати поштовање људских права у контексту приступних преговора, конкретно у оквиру поглавља 23 – правосуђе и основна права. Спроводи се редовни политички и дијалог о политикама како на техничком тако и на политичком нивоу, на основу резултата праћења спровођења акционог плана за поглавље 23, редовних експертских провера, пројеката које финансира ЕУ и ангажмана са међународним организацијама и цивилним друштвом. У том контексту, кључне области на које је ЕУ усредсређена укључују слободу изражавања, институције које се баве заштитом људских права и права националних мањина, укључујући Роме и Ромкиње.
3. Финансијски ангажман ЕУ: ЕУ је у 2018. наставила да спроводи низ пројеката у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (IPA) како би подржала политике усмерене на сузбијање дискриминације те унапредила статус угрожених, између осталог Рома и Ромкиња, избеглица и интерно расељених. У 2018. је спроведено неколико пројеката усмерених на инклузију Рома и Ромкиња укупне вредности 11,4 милиона евра. У оквиру IPA за 2018, програмирано је 20 милиона евра за унапређење стамбене ситуације и инклузије. ЕУ је такође издвојила 0,5 милиона евра за успостављање Ресурс центра за организације цивилног друштва.
У оквиру Инструмента ЕУ за цивилно друштво, током 2018. је реализовано 10 грантова за организације цивилног друштва укупне вредности 2,3 милиона евра. У децембру 2018. су одобрена и три нова пројекта организацијама цивилног друштва укупне вредности 0,7 милиона евра. Подршка у виду дугорочних грантова, који обухватају подршку изградњи локалних организација, омогућиће ефикасније покретање иницијатива усмерених на владавину права, регионалну сарадњу и учешће у приступним преговорима и надзору над спровођењем политика. Током 2018. је спроведено девет пројеката у оквиру Инструмента за демократију и људска права у износу од 1,75 милиона евра. Пројекти су били фокусирани на промоцију и заштиту права мањина, ЛГБТИ популације, деце и особа с инвалидитетом.
Такође, спроведени су пројекти усмерени на спречавање мучења, заштиту бранилаца и бранитељки људских права и унапређење родне једнакости. Један регионални пројекат, укупне вредности 612,000 евра, у оквиру поменутог инструмента у ком су учествовале Србија и Северна Македонија, био је усредсређен на спречавање мучења, отклањање последица ових пракси и борбу против некажњавања.
4. Мултилатерални контекст: У 2018, Радна група Савета УН за људска права задужена за израду Универзалног периодичног извештаја је расправљала о стању људских права у Србији. Од 190 датих препорука, Србија је усвојила 175. Највећи број препорука се тицао слободе медија и заштите новинара/ки. Остале препоруке су се тицале дискриминације према националним мањинама, женама и деци те Ромима и Ромкињама. Потребно је уложити додатне напоре за решавање проблема трговине људима и јачање независности правосуђа и институције омбудсмана.
Европски одбор за спречавање мучења и нехуманог или понижавајућег поступања је у јуну 2018. поднео извештај о ад хок посети Србији, у ком је навео да злостављање није искорењено и да је још увек прихватљива пракса међу припадницима полиције.
Више информација потражите на следећим линковима:
- Годишњи извештај ЕУ о људским правима и демократији у свету у 2018.
- Заштита и унапређење људских права (интернет страница Савета)
- Људска права и демократија (EEAS)
Извор: europa.rs
Оставите коментар