Акциони план за питања имиграције и азила који је 13. маја представила Европска комисија, предвиђа обавезујуће квоте за чланице ЕУ за прихват избеглица. Механизам квота је предвиђен и за пријем тражилаца азила, односно њиховог пребацивања из једне у другу чланицу у случају великог прилива миграната. План треба да омогући да се терет прихвата избеглица и тражилаца азила равномерно расподели у ЕУ. Међутим, Велика Британија, Ирска и Данска у оба случаја могу да одлуче да ли ће у томе учествовати, а у ЕУ у целини влада отпор према увођењу таквих мера. У том контексту, план би до усвајања могао да претрпи многе измене, имајући у виду и ранија искуства у ЕУ са сличним предлозима.
Према плану Европе комсије, број избеглица који нека чланица може да прими одређиваће се на основу бруто домаћег производа, броја становника, стопе незапослености и броја избеглица које је нека земља до сада примила.
У случају 20.000 сиријских избеглица, колико Високи комесаријат за избеглице УН (UNHCR) тражи од ЕУ да прими годишње, предвиђено је да их највише прими Немачка (3.086), Француска (2.375), Велика Британија (2.309), Италија (1.989) и Шпанија (1.549).
Велика Британија, Ирска и Данска имају, међутим, могућност да одлуче да не учествују у расподели избеглица. Њихове квоте ће у том случају бити расподељене међу осталих 25 чланица.
Најмање избеглица ће примити Кипар (69) и Малта (121), док ће их Хрватска примити 315, а Бугарска 216.
Механизам квота је предвиђен и за пресељење миграната из једне чланице у којој су уживали заштиту, у другу чланицу ЕУ. Велика Британија, Ирска и Данска такође имају могућност избора у овом случају.
У ЕУ је прошле године разматрано више од 360.000 захтева за азил. Само половина, 185.000, је одобрена а најавећи број азиланата је прихватило шест земаља – Немачка, Шведска, Француска, Италија, Британија и Холандија.
Отпор чланица
Лондон се посебно противи увођењу оваквих механизама у ЕУ. Британска влада кознервативца Дејвида Камерона (David Cameron) објавила је 13. маја рат плану Европске комисије за питања миграција и азила.
У томе је Камерон нашао савезника у мађарском премијеру Виктору Орбану који је увођење квота назвао “лудом идејом”.
“Мигранте који покушавају да дођу у ЕУ преко Медитерана треба вратити назад”, рекла је британска министарка унутрашњих послова Тереза Меј (Theresa May) новинарима уочи представљана плана Европске комисија.
Она је рекла да би их одлука да се приме “само даље подстицала да ризикују своје животе”.
На то је први потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс (Timmermans) одговорио да би било “најгоре не чинити ништа, задржати садашњи систем”.
Тимерманс је рекао да план изазива критике али да председник Комисије Жан-Клод Јункер (Jean-Claude Juncker) “ризикује чак и ако није сигуран у подршку чланица”.
Извори у ЕУ кажу да у чланицама нико не жели обавезујуће квоте.
“План ће врло вероватно бити искасапљен као што је то био случај са претходним планом који је Европска комисија представила у децембру 2013, након трагедије у близини италијанског острва Лампедуза”, изјавило је за АФП више еворпских званичника упућених у то питање.
С друге стране, турски премијер Реџеп Тајип Ердоган је 13. маја позвао Европу да испуни своју обавезу према мигрантима и подсетио да је Турска примила готово два милиона избеглица.
“Турска је потрошила 5,6 милијарди долара да би примила и преузела бригу над 1,7 милиона Сиријаца и око 300.000 Ирачана који се налазе у избегличким центрима или различитим градовима у Турској”, рекао је Ердоган на конференцији за новинаре у Тирани.
Акција против кријумчара
План предвиђа и интензивирање борбе против кријумчара миграната.
Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини је рекла да је предвиђено покретање “поморске мисије усмерене на активности кријумчара”. Могерини је нагласила да није реч о војној операцији у Либији.
Предвиђено је и да се повећају средства и опрема за акције надзора и спасавања у Средоземном мору у оквиру операција “Тритон” у Италији и “Посејдон” у Грчкој.
Европска комисија заузврат инсистира на томе да се убрза враћање миграната у земље порекла којима није одборен боравак у ЕУ.
Могерини ће 18. маја представити план министирма спољних послова и одбране ЕУ, док ће министри унутрашњих послова ЕУ расправљати о плану 15. јуна у Луксембургу да би га на крају размотрили лидери ЕУ 30. јуна у Бриселу.
Извор: АФП, преузето са www.euractiv.rs
Оставите коментар