Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Лидери ЕУ су одлучили 23. априла да утроструче средства намењена надзору и спасавању миграната у Средоземном мору, као и да покрену операцију против кријумчара људи. За ту операцију ће, како је најављено, тражити одобрење Уједињених нација. Шефови влада и држава ЕУ, међутим, нису успели да се договоре о подели терета око прихвата избеглица, одложивши одлуку о томе. Организације за заштиту људских права сматрају да лидери ЕУ нису искористили прилику да заиста нешто промене када је реч о животима људи који у тешким условима свакодневно покушавају да пређу Медитеран. Те организације су замериле ЕУ то што се није више усредсредила на спасавање миграната већ је предност дала мерама за спречавање миграција.

На ванредном самиту ЕУ, одржаном 23. априла у Бриселу, одлучено је да се утростручи буџет намењен операцији “Тритон” за надзор и спасавање имиграната на Средоземном мору, који је до сада био три милиона евра месечно. То значи да ће за “Тритон” бити издвојено укупно 120 милиона евра, исто колико је својевремено било издвојено за италијанску операцију спасавања “Маре нострум”.

“Желимо да реагујемо одмах и брзо, што значи да ћемо утростручити финансијска средства”, рекла је немачка канцеларка Ангела Меркел поводом недавне несреће на Средоземљу у којој је страдало 800 људи.

Није, међутим, постигнут договор да се прошири зона деловања те мисије и омогући бродовима укљученим у операцију “Тритон” да изађу из територијалних вода. То је критиковала организација Амнести интернешенал (Amnesty international), наводећи да је то управо био један од недостатака те операције, с обзиром да мигранти највише гину на отвореном мору.

ЕУ је операцију “Тритон” покренула прошле године и њоме управља Фронтекс, европска агенција за надзор спољне границе Шенгенског простора који чине 22 чланице ЕУ, Норвешка, Шјвацарска, Исланд и Лихтенштајн. У тој операцији учествује 21 чланица ЕУ и то са укупно седам бродова, четири авиона, једим хеликоптер и 65 чланова посаде и тимова.

Након самита у Бриселу, Француска је понудила два брода и три авиона за операцију “Тритон”, Немачка два брода, а Белгија, Шведска, Норвешка и Санска по један.

Велика Британија, која није чланица Шенгенског простора, понудила је један од навећих британских ратних бродова, ХМС Булварк (Bulwark), три хеликоптера и два патролна брода.  Британија ће акције предузимати о свом трошку, а мигранте које спасе из мора ће пребацивати у Италију и Малту. “Нема говора да ће моћи да добију азил у Великој Британији”, рекао је британски премијер Дејвид Камерон (David Cameron).

Операција против кријумчара

Лидери ЕУ су се договорили да прилив илегалних имиграната спрече “разбијањем кријумчарских мрежа, извођењем виновника пред судове, запленом њихове имовине” и “запленом и уништавањем бродова пре но што их искористе кријумчари”. У заједничком саопштењу шефова држава или влада ЕУ наводи се да ће то бити учињено заједничким деловањем војно-полицијских и правосудних органа Уније, “као и уз појачану обавештајну и полицијску сарадњу с трећим земљама”.

Донета је одлука да се за ту операицју затражи мандат од УН, а Француска и Велика Британија које су сталне чланице Савета безбедности УН, договориле су се да представе нацрт резолуције, рекао је француски предсендик Франсоа Оланд (Francois Hollande). Оланд ће о тој операцији разгворати и са руским председником Владимиром Путином, док ће се италијански премијер Матео Ренци (Matteo Renzi) састати 27. априла са генералним секретаром УН Бан Кимуном.

Стручњаци и дипломате указују да је покретање војно-полицијске операције “сложено”, да захтева доста времена и мандат УН, као и одобрење владе Либије која је полазна тачка за пребацивање миграната до Европе. “То би подразумевало мобилизацију великих војних средстава и прихватање сазнања да би могло бити жртава у тој операцији”, упозорили су они.

Лидери ЕУ су предочили да ће полицијска агенција Уније Еуропол откривати и уклањати с интернета поруке кријумчара којима се привлаче мигранти и избеглице, а у трећим земљама из којих долазе илегални имигранти или преко којих прелазе, биће успостављени центри ЕУ за надзор и везу.

Европски лидери су одлучили и да повећају помоћ и подршку Тунису, Египту, Судану, Малију и Нигеру, да би се оспособили да надзиру границе, путеве, обале и луке, а одлучили су и да ојачају сарадњу са свим афричким партнерима у циљу отклањања узрока илегалне миграције и кријумчарења људи. У том циљу ће знатно бити ојачане и везе ЕУ с Турском, Сиријом и Ираком, да би се “спречила ова велика људска трагедија”, пише у саопштењу са ванредног самита ЕУ.

Без договора о прихвату миграната

Председник Европског савета Доналд Туск изјавио је да земље ЕУ треба да покажу “праву солидарност” и да буду спремне да “жртвују националне интересе”. Међутим, на самиту није постигнут договор о трећој групи мера које се односе на прихват миграната.

Чланицама ЕУ је предложено да приме “најмање 5.000 особа” које имају статус избеглице, у оквир програма прихвата сиријских избеглица, како би се спречило да илегално покушавају да дођу до ЕУ. Чланице ЕУ учествују у том програму на добровољној бази.

Међутим, у саопштењу са самита се не помиње никакав конкретан број јер, како је рекла Меркелова, “сматрано да 5.000 није довољно”, док је Оланд рекао да ће Француска примити између “500 и 700 Сиријаца”.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер (Jean-Claude Juncker), рекао је да би волео да су чланице “амбициозније” на том плану.

Предложено је и да чланице помогну Италији, Грчкој и Малти у пријему захтева за азил како би се утврдило ко може да добије азил а кога треба вратити у земљу порекла. То, међутим, покреће питање постојеће Дабилн II регулативе у том домену која предвиђа да се азил може тражити само у земљи доласка.

“Многи су рекли да су спремни да помогну, али нико не може да обавеже неку земљу да то и учини”, рекао је Ренци. Он је ипак рекао да је “ово први пут да се систематично приступа” питању миграција у Средоземљу.

“Европска комисија ће представити свој план за миграције 13. маја и о том питању ће се поново разговарати на самиту у јуну. То оставља простор за иницијативе”, рекао је италијански премијер. “Видећемо у наредним недељама и месецима да ли смо способни да пређемо с речи на дела”, додао је он.

НВО: Мере недовољне

Невладине организација сматрају да лидери ЕУ нису искористили прилику да заиста нешто промене када је реч о животима људи који у тешким условима свакодневно покушавају да пређу Медитеран.

Организација Лекари без граница (Medecins Sans Fronteres – MSF) критиковала је лидере ЕУ што су тежиште ставили на разбијање кријмучарских мрежа, а не на спасавање живота миграната.”Стављање тежишта на то да се људи држе подаље тако што ће се пресећи постојеће руте натераће људе да потраже друге правце, могуће и опасније”, рекла је саветница за хуманитарна питања MSF Орели Понтје (Aurelie Ponthieu).

Међународна конфедерација хуманитанрих организација Оксфам (Oxfam) изразила је жаљене што је ЕУ изабрала да се усредсреди на операцију контроле границе уместо да уведе операције потраге и спасавања по моделу операције “Маре нострум”.

“Данашње одлуке из Брисела су сасвим недовољне да се спрече смртоносне последице масовног кретања очајних људи из једне земље у другу”, рекао је директор Оксамових програма у Италији Алесандро Бечини (Alesandro Bechini).

Оксфам је навео да сиромашне земље широм света носе терет милиона избеглица које беже од рата, криза и сиромаштва, док Европа не учествује у томе колико може.

Међународна организација за миграције (IOM) саопштила је да је 1.750 људи погинуло од почетка година у покушају да се преко Средоземног мора домогну Европе. IOM страхује да ће број од 3.279 мртвих током целе 2014. године бити премашен већ за неколико недеља, и да би до краја 2015. године могао да износи око 30.000.

Извор: АФП, Бета, EurActiv.com

Преузето са www.euractiv.rs