Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Једна од најоопипљивијих социјалних последица економске кризе јесте знатно повећање сиромаштва у радно активном делу популације Европске уније. Постепено смањење незапослености, како се упозорава, можда неће бити довољно да се тај тренд преокрене уколико на снази остану велике разлике у платама које су делом последица све више рада са непуним радним временом. У новом извештају из Брисела указано је и на позитиван утицај социјалних бенефиција на могућност да незапослени дођу до посла, као и на последице упорних родних дебаланса и социјалну димензију Економске и монетарне уније (ЕМУ).

Преглед запошљавања и социјалног развоја у Европи у 2013. показао је да запошљавање може да помогне људима да се извуку из сиромаштва али само половично.

Наиме, много зависи и од тога где су се запослили, као и од тога у каквом домаћинству живе и каква је позиција њихових партнера на тржишту рада.

“Треба да обратимо пажњу не само на отварање радних места, већ и на квалитет радних места како би достигли одрживи опоравак који неће смањити само незапосленост, него и сиромаштво”, истакао је европски комесар за запошљавање, социјална питања и инклузију Ласло Андор.

Примаоци бенефиција пре до посла

Саставни део Прегледа је анализа која је показала, супротно увреженом мишљењу, да је већа вероватноћа да се запосле они који примају бенефиције за незапосленост него они који их не добијају. То посебно важи у добро креираним системима, попут оних у којима се бенефиције током времена смањују, и које прате осговарајући услови, рецимо захтев да се посао тражи. Таквим системима подржава се стицање бољих вештина за тржиште рада, што је предуслов за квалитетнији посао и самим тим бољу зараду и излазак из сиромаштва.

Извештај је указао и да у неким земљама ЕУ, попут Пољске и Бугарске, значајан део незапослених није покривен стандардним мрежама осигурања (бенефиције за незапосленост, социјална помоћ) и зависи од солидарности породице или рада у сивој зони.

Вероватноћа да незапослени који не примају бенефиције за незапосленост нађу посао је мања јер су они ређе “предмет” активних мера запошљавања и од њих се не захтева да траже посао како би добијали бенефиције.

Упорне родне разлике

И, мада је криза допринела смањењу јаза између мушкараца и жена, у највећој мери због тога што је највише погодила секторе на којима доминирају мушкарци, родне разлике и даље постоје на тржишту рада, на пољу плата и ризика од сиромаштва.

Поред тога, код жена се и даље уочава тенденција рада мањег броја сати од мушкараца па и то води слабијим изгледима у каријери, мањим зарадама и касније нижим пензијама, неискоришћености људског капитала и тиме слабијем економском расту и просперитету.

У извештају се наглашава да јаз између мушкараца и жена увећава економске и социјалне трошкове и да га треба ефикасно уклонити, без обзира да ли је последица друштвених или институционалних баријера или ограничења.

Када је реч о запослености жена, међу чланицама ЕУ уочени су различити обрасци – негде велики део жена ради али са краћим радним временом (нпр. у Холандији, Немачкој, Аустрији и Великој Британији), а негде је удео жена у запосленима мањи али оне које раде, раде пуно радно време (у земљама централне и источне Европе, Шпанији, Ирској).

Само неколико чланица, углавном нордијске и балтичке земље, успешно комбинују високе стопе запослености жена са краћим радним временом.

Социјална димензија ЕМУ

Преглед је показао и како су садашње разлике настале још у првим годинама зоне евра јер је неуравнотежен раст у неким чланицама заснован на задуживању и подстакнут ниским каматама и снажним приливом капитала често праћен разочаравајућим развојем на плану продуктивности и конкурентности.

Без опције девалвације валуте, чланице зоне евра у покушајима да поврате конкурентност морале су да се ослоне на унутрашњу девалвацију (зарада и цена).

Међутим, таква политика има своја ограничења и мане, не само у смислу повећања незапослености и социјалних недаћа, и њена ефикасност зависи од више фактора, попут отворености економије, снаге спољне тражње и постојања полтика и инвестиција за поспешивање неценовне конкурентности.

Иначе, Европска комисија је препоручила појачан надзор запошљавања и социјалног развоја у документу о социјалној димензији ЕМУ из октобра 2013. године.

Извор: EurActiv.rs