Влада Републике Србије
Савет министара Европске уније затражио је 16. децембра од Србије да постепено усагласи спољну политику и политику енергетске безбедности са ЕУ, похвалио напредак Србије у реформи правосуђа и сузбијању корупције и организованог криминала, као и економске и структурне реформе, али тражи и додатне напоре за јачање владавине права. Европски званичници су ставили до знања да ће Србија, да би отворила прво поглавље у преговорима о чланству са ЕУ, морати да спроведе до сада постигнуте споразуме о нормализацији са Приштином. У закључцима за земље Западног Балкана наглашава се подршка мерама Комисије да се у средиште реформи које воде ка чланству у ЕУ ставе привредни раст, запошљавање, инвестиције.
Савет министара иностраних послова ЕУ је у закључцима усвојеним после расправе о Западном Балкану, Турској и Исланду истакао “високу припремљеност” српских власти за отварање поглавља о владавини права и основним слободама у преговорима о чланству с ЕУ.
У закључцима, међутим, није указано на то да ли би ускоро могло бити отворено прво поглавље у тим преговорима.
Такође је предочено да Србија мора, у складу с препорукама усаглашеним с Европском комисијом, израдити акциони план за спровођење услова за отварање поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству.
“Савет министара позива Србију да постепено усагласи своју са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, у склопу Преговарачког оквира (ЕУ-Србија)”, наводи се у завршном документу заседања, мада се изричито не помињу санкције ЕУ према Русији.
Званичници на заседању су агенцији Бета пренели да је једногласан став министара европске двадесетосморице да се од Београда не тражи да “одмах усагласи спољну политику са ставовима ЕУ, што се односи на санкције Русији”, али да се то усаглашавање, па и ако санкције до тада остану на снази, “сасвим подеси са политиком ЕУ до тренутка кад Србија оконча преговоре и дође на праг Уније”.
“Нико не спори да чланице ЕУ могу имати добре односе с Русијом, али су санкције једногласно усвојене као оруђе да се Москва приволи да поштује успостављени правни поредак у Европи”, рекли су ови извори.
Шефови европских дипломатија су у закључцима нагласили да српске власти “морају посветити пажњу реформи државне управе и спровести економске и структурне реформе да би поново успоставили буџетску одрживост и тиме обезбедили подршку (привредном) расту и запошљавању”.
Европски министри подвлаче да је “потребно да Србија одржи делатно и конструктивно ангажовање у процесу нормализације с Косовом, у чему је остварен значајан напредак”.
“Савет министара ЕУ ће и даље тесно пратити ангажовање Србије ка видљивом и трајном напретку у сређивању односа с Косовом, укључујући примену постигнутих договора у доброј вери, тако да Србија и Косово могу да наставе својим одговарујућим путевима ка Европи, с тим да ниједно од њих не кочи другог у тим настојањима и да испуњава сопствене одговорности”, наводи се у документу.
“Савет министара подсећа на то да напредак у нормализацији односа с Косовом у оквиру поглавља 35 мора ићи упоредо с напретком у свеукупним преговорима” и да поглавље 35 мора бити отворено одмах, у почетној фази преговора.
У завршном документу заседања се од власти Србије тражи да обезбеде “делотворно, независно судство и резултате у сузбијању корупције и организованог криминала”, а посебна пажња се тражи за основне слободе.
Европски министри “изражавају забринутост због погоршавања услова за пуну слободу изражавања” и подвлаче нужност побољшања услова пословања и инвестирања.
Дијалог после Божића
Висока представница ЕУ Федерика Могерини изјавила је 15. децембра у Бриселу да ће дијалог Београд-Приштина бити настављен после православног Божића у јануару на нивоу премијера Србије и Косова. Она је рекла и да је Европска служба за спољне послове већ почела припреме за наставак дијалога.
“Ја сам посебно задовољна што ће то бити настављено јер сам убеђена да је то један од елементата, када је реч о Западном Балкану, где допринос ЕУ заиста може донети битан помак”, казала је европска званичница.
Европски комесар Јоханес Хан рекао да је важно да, кад је реч о отварању битног поглавља 35 које обухвата нормализацију с Косовом, српске власти ураде неке ствари у тој нормализацији. Како је додао, “постоје тачке које српске власти могу спровести и без координације, сарадње с косовском владом”.
Комесар за суседство и проширење је додао да “не може бити оправдање за српске власти што тамо нема”, односно није било, владе у Приштини.
“Исто то важи за косовску владу која може учинити и применити сама и не може се правдати другом страном”, предочио је европски комесар за политику суседства и преговоре о проширењу.
“Постоји низ тачака које захтевају спровођење од обе стране, али већину тачака у договорима постигнутим од априлског споразума (Београд-Приштина) може спровести појединачно свака од тих влада” у Београду и Приштини, рекао је Хан.
Наставити пријем у ЕУ
Савет министара ЕУ потврдио је 16. децембра да ће наставити политику пријема нових земаља у чланство, али уз “строге и поштене услове и начело сопствених заслуга, с тим да и ЕУ буде способна да то оствари”.
Шефови дипломатија ЕУ су на завршетку заседања поручили да грађани земаља кандидата и саме Уније морају бити уверени да је проширивање корисно. Тиме је указано да у грађанству и политичким снагама ЕУ постоји не мала уздржаност према пријему нових чланица.
У закључцима, донетим на темељу расправе о Стратегији проширења и годишњих извештаја о земљама на путу у ЕУ, које је израдила Европска комисија, подвлачи се да “оно што се догађа изван граница ЕУ, наглашава важност даљег продубљавања сарадње на спољнополитичким питањима”.
Отуд, како се каже, “мора бити ојачан билтерални спољнополитички дијалог” кандидата за пријем и ЕУ, и “подвлачи се важност усклађивања са ставовима ЕУ у спољној политици” што се односи и на санкције према Русији, иако се то изричито не каже.
Такође се истиче потреба тесне сарадње кандидата и потенцијалних кандидата за чланство са ЕУ у “јачању енергетске безбедности европске двадесетосморице, укључујући инфраструктуру и диверсификацију извора снабдевања”.
Европски министри истичу да је учвршћење владавине закона од кључне важности за европску перспективу земаља Западног Балкана.
У закључцима се наглашава подршка мерама Европске комисије да се у жижу реформи које воде ка чланству у ЕУ стави јачање упрвљања економијом и конкурентности, с циљем да се створе бољи услови за пословање и да се подстакну привредни раст, запошљавање и инвестиције.
Владе земаља Западног Балкана у том циљу до јануара 2015. треба да израде националне програме економских реформи који ће бити усаглашени с оним што се унутар ЕУ предузима за подстрек економском расту и запошљавању.
Савет министара ЕУ ће своје закључке поднети на усвајање лидерима Уније који заседају крајем недеље.
Извор: Драган Благојевић, дописник Агенције Бета
Преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар