Србија је завршила прву фазу у преговорима о чланству Србије у ЕУ – скрининг или анализу укслађености законодавства са европском правном тековином у областима сврстаним у 35 поглавља. Тај процес је трајао годину и по дана и следећи корак би требало да буде отварање првих поглавља у преговорима, што Србија очекује до краја године. То ће зависити од испуњавања техничких услова, односно израде квалитетних акционих планова нужних за отварање појединих поглавља, али и политичких услова попут примене договора који су до сада склопљени са Приштином, у поглављу 35. Такође, у ЕУ још не постоји консензус о томе да ли ће се то поглавље отварати прво или паралелно с другим поглављима.
Скрининг у преговорима Србије и ЕУ је почео у септембру 2013. анализом усклађености у поглављу 23 – правосуђе и основна права, и 24 – правда, слобода и безбедност, а завршен је 24. марта 2015. скринингом у поглавља 33 о буџетским и финансијским питањима.
Шефица српског преговарачког тима Србије Тања Мишчевић је 24. марта изјавила по завршетку скрининга да Србија припрема измену националног плана усклађивања са правним тековинама Европске уније. “То је наш наредни посао што се технике тиче”, рекла је Мишцевићева новинарима у Бриселу.
Мишчевић је подсетила да је управо завршени процес скрининга – који је почео пре годину и по дана – “први елемент преговарачког процеса без кога преговори даље не би могли даље да се одвијају уопште.”
“Ми смо сада много боље разумели где се налазимо, и шта су нам даљи кораци у процесу усклађивања са европским стандардима”, рекла је она и додала да је српски тим током скринга уочио “неке од ствари које су нам фалиле да боље разумемо елементе правних тековина”.
Анализа током скрининга пружа основу за израду преговарачких позиција земље кандидата, док је за Европску комисију показатељ спремности државе кандидата за отварање појединих преговарачких поглавља.
Припреме за отварање поглавља
Мишчевић је рекла да сада следе припреме за отварање 34 преговарачка поглавља, а “извештаји о једном броју поглавља као што су слобода кретања, роба, слобода пружања услуга, пољопривреда и рурални развој, јавне набавке, индустријска политика, просвета, образовање и култура, нашли су се већ у комитету за Западни Балкан, како би се добила оцена каква је тренутно ситуација у Србији”.
По завршетку скрининга за неко поглавље Европска комисија израђује извештај о томе. Ако се оцени да земља кандидат није спремна да отвори одређено преговарачко поглавље, постављају се мерила за то.
Реч је углавном о препорукама за усвајање стратегија, закона и подзаконских аката и испуњавање уговорних обавеза са ЕУ, а земља кандидат припрема акционе планове у којима представља начин на који ће испунити те услове.
Затим се припрема преговарачка позиција која углавном садржи став о темпу којим ће кандидат за чланство усвајати европске стандарде и евентуалним прелазним периодима, односно одлагањима примене. Пре отварања поглавља потребно је да обе стране, и ЕУ и кандидат за чланство, усвоје тај документ. Одлуку о отварању и затварању поглавља доносе једногласно чланице ЕУ.
“Ми смо у Београду паралелно почели припрему за израду преговарачких позиција и за акционе планове, где постоји потреба, а радимо жестоко на акционим плановима за поглавља 23 и 24″, у вези са правосуђем и владавином права, рекла је она.
Мишчевић је, упитана за поглавље 35 – које обухвата разговоре о имплементацији Бриселског споразума и нормализацију односа Београда и Приштине – изјавила да “не постоји јасна слика и консензус” да ли ће се о њему преговарати прво или паралелно са осталим поглављима, али да се преговарачки тим “свакако припрема за њега”.
“Апсолутно знамо да поглавље 35 не замењује дијалог, да је инструмент праћења свега што је договорено кроз Бриселски споразум, и да ће таква врста инструмента бити за све што у будућности буде договорено кроз процес дијалога. Како ће то праћење бити остварено не знамо, механизам још није дефинисан”, рекла је она.
Према њеним речима, о томе ће се вероватно више говорити 27. марта кад у Београд дође висока представница Европске уније Федерика Могерини.
Упитана која су поглавља спремна за остварање, Мишчевићева је рекла да се – осим на поглављима 23 и 24 – ради на преговарачкој позицији за поглавље 5 о јавним набавкама и са поглављем 20 у вези са индустријском политиком.
“Чека нас следеће недеље разговор са поглављима 1 и 3, о слободи кретања роба и услуга”, рекла је она и указала да су та поглавља “велика, имаће мерила за отварање, па се остваривање рада на њима мора брзо почети, као и на поглављу о пољопривреди”.
Мишчевић је напоменула да се од Србије сада више очекује имплементација а мање легислативна активност “што је тежи посао – да се имплементација докаже”.
Извор: Бета, EurActiv.rs
Оставите коментар