Влада Републике Србије
Глобална економска криза и својеврсно паузирање свакодневног живота какав нам је до сада био познат, узроковани глобалном пандемијом корона вируса, прилика су да редефинишемо наше поимање заједница и солидарности. Како бисмо дефинисали нове моделе пословања и третмана социјалних тема, на нама је да пажљиво слушамо оне којима удруживање није ни циљ ни средство, већ сврха постојања.
Једни од таквих су пољопривредници – задругари пет јужно-српских округа (Нишавски, Топлички, Пиротски, Пчињски, Јабланички) на челу са Задружним савезом Јужне Србије, који су у доба короне својим суграђанима понудили своје време, знања и производе како би кроз новонастале изазове прошли заједно. Многобројне и разноврсне иницијативе задругара могу се сврстати у три категорије: услужно обрађивање земље, дезинфекција јавних простора и опремање и припрема потребних пакета за угрожене. Свака од ових акција је за циљ имала да ублажи ефекте заустављања свакодневних активности већине становништва, а пре свега оног у руралним подручјима. Да би се разумела размера ових потреба, преко 42,07 % становништва града Ниша живи управо у 70 села у непосредној околини. На примеру најугроженијих лица у овом делу Србије током кризе узроковане корона вирусом, лица изнад седамдесет година старости, задругари су се потрудили да улица на коју човек крочи буде дезинфикована, да оброци и потребе за основним животним намирницама те недеље буду задовољене и да њихова дугорочна егзистенција која је везана за обраду земље не буде доведена у питање.
Током два месеца ванредног стања, бројни задругари су се потрудили да искуство ове кризе не буде фатално за њихове суграђане, пре свега оне који се налазе у такозваном „институционалном вакууму”, пољопривредна газдинства која чине лица старија од седамдесет година. Онемогућени да напуштају своје куће и суочени са ризиком да не обрађују земљу од које егзистенцијално зависе, били су готово осуђени на лош исход. Али, како Владимир Николић из Доњег Матејевца, пољопривредник и задругар који обрађује преко 4 хектара воћа, наводи, међусобно помагање је у овим крајевима начин живота: „Ми тако живимо овде, сви се познајемо и иначе се помажемо.” Сада када се кризна ситуација, макар наизглед, помало смирује, задругари настављају са својим солидарним радом, са идејом да пружају дуготрајнију подршку овим готово невидљивим домаћинствима.
Владимир је само један од задругара који се јавио на позив Задружног савеза Јужне Србије. Задругари из Агро Прима Југ из Бошњаца, задруге која реализује годишњи извоз зелене салате и воћа у вредности од милион евра, услужно су обрађивали земљу старијих суграђана и дезинфиковали улице у циљу сузбијања могућности заразе у јавним просторима. Задругарке Поповачких повртара из Нишког кластер центра понудиле су да за време трајања ванредног стања снабдевају Нишки клинички центар поврћем. Удружење самохраних мајки само је једна од адреса на коју су задругари Задружног савеза Јужне Србије стигли са својим пакетима органског воћа и поврћа и других неопходних намирница, снабдеваних између осталог и соковима од стране New Economy задруге из Липовца, крај Дољевца.
На челу савеза је Дејан Митић, председник Удружења за локални развој Каменица, иноватор који се, између осталог, у свом раду залаже за развој и унапређење задругарских пракси у Србији.
„После породице, задруга је најприроднији облик удруживања”, наводи Дејан у описивању важности да се ови напори и људи препознају као социјални предузетници од стране закона и осталих актера на локалном и ширем, друштвеном плану. Разговарајући са Дејаном о задругарској пракси удруживања, постаје јасно да задругари својим залагањем доприносе диверсификацији и самог појма породице изван монолитних оквира друштвених норми. Њихове иницијативе и праксе нас могу научити како „изабране породице” доприносе унапређењу квалитета живота свих чланова заједнице. Описујући како га спремност задругара да помогну није нимало изненадила, Дејан нас подсећа да задругарство на овим просторима има историју дугу два века. Према његовим речима, данас, када смо у потрази за новим моделима удруживања, готово 1.700 задруга у Србији се истиче као ланац преноса знања у агро бизнису и bottom up (одоздо на горе) лидери у промовисању савремених пословних пракси, као што су fair trade (поштена) трговина, запошљавање маргинализованих друштвених група и пословање у складу са очувањем животне средине по светским стандардима.
Пратећи постојеће праксе удруживања и сарадње свих локалних актера, задругари су за време трајања ванредног стања блиско сарађивали са представницима општинских и градских кризних штабова и наводе да је највећа препрека у пружању још значајније помоћи било неуређено стање локалних процедура. Ипак, ангажовање ових људи – мушкараца и жена, младих и старих, из села са мање од хиљаду и места са свега неколико хиљада становника, можда се најбоље може описати анегдотом управо једног задругара, Предрага Пеђе Цветковића, кардио хирурга из задруге Агро Јужна Морава, који се бави производњом кокица. Након објављеног позива за укључивање, овај задругар се јавио Дејану уз повик: „Немој мене да си заборавио!” Разумевање живота и заједништва код ових људи најбоље се може спознати у чињеници да је поменути задругар у том тренутку и сам водио битку против корона вируса након што је тест показао позитиван резултат.
Имајући у виду кризу која је задесила цео свет и њене дугорочне ефекте које ћемо тек открити у свом свакодневном животу, лидерство базирано на солидарности се намеће као скуп пракси и вредности од којих ће будућност свих а највише оних најрањивијих, управо зависити.
„Мени је стало да ти хумани људи буду препознати од државе као партнери”, истиче Дејан описујући задругаре и људе који својим ангажовањем оцртавају танку линију између социјално одговорног бизниса и начина живота који ће многима обезбедити опстанак, а свима прилику да другачије живимо и стварамо заједно.
pdf [3 MB]
Оставите коментар