Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Неке земље силовање третирају више као питање пуританизма или части него као насиље а међу оним чији правни системи немају адекватан одговор на силовање су и чланице ЕУ Белгија, Грчка и Холандија, као и Србија, упозорава се у новом извештају. У неким случајевима закони омогућавају силоватељима да прођу некажњено постизањем неке врсте поравнања, укључујући браком са жртвом. Процењује се да је свака трећа жена у свету доживела неку врсту физичког или сексуалног насиља а да је свака десета девојчица била жртва силовања или „присилног сексуалног односа“.

У извештају „Светска срамота – глобална епидемија силовања: Како закони у свету не успевају да заштите жене и девочице од сексуалног насиља“ невладине организације Једнакост сада (Equality Now) закључује се да бројне владе „у законима још игноришу глобалну епидемију силовања“.

„Иако се види неки напредак, дискриминаторни закони о силовању наведени у извештају показују да владе широм света често гледају на жене као на грађане другог реда“, рекла је директорка програма за правну једнакост организације Једнакост сада Антонија Киркланд.

Како се наводи у извештају, многе земље имају законе који омогућавају силоватељима да у одређеним околностима избегну казне.

Тако у Белгији силоватељ који призна кривицу може да не буде кажњен ако постигне „поравнање“ са жртвом.

У десет од 82 јурисдикције обухваћене истраживањем силовање супруге од стране супруга потпуно је легално, чак и када је жртва још дете. Наводи се и да у девет земаља починиоци избегну гоњење ако се жртве за њих удају.

Такав сценарио могућ је у још четири земље – Србији, Грчкој, Русији и Тајланду, у околностима када је пар већ у сексуалној вези и по закону се девојка сматра премладом да пристане на однос. Ипак, у извештају се наводи да није јасно да ли је то могуће само у тим случајевима а такође је нејасно да ли постоји доња граница за брак.

У Србији је, мада се силовање не помиње изричито, „ванбрачна заједница са малолетницом“ забрањена, као и „омогућавање или утицај на малолетно лице да живи са другом особом“. Међутим, „ако се склопи брак, неће бити гоњења силоватеља или ће гоњење, ако је предзето, бити прекинуто“.

За Србију се у извештају наводи и да постоји опроштај силоватељу од стране жртве, вероватно да би се јавни тужилац подстакао да одбаци случај на захтев странака.

Такође се чини да у неким земљама, као што је Србија, постоје проблеми код кажњавања који за последицу имају мање казне за плаћање за секс са малолетницом него за друге облике злоупотребе поверења или експлоатације осетљивог положаја.

Истовремено су Белгија, Луксембург и Холандија међу земљама које третирају силовање као питање морала а не насиље.

„Сексуално насиље неће престати ако се њиме не бавимо на свим нивоима друштва у склопу заједничких напора да се мењају не само закони и политике, већ и приступ и понашање и на јавном и на приватном нивоу“, упозорила је директорка програма за правну једнакост организације Једнакост сада.

Крикланд сматра да, с обзиром на раширеност силовања, државе морају да промене начин на који праве законе, како их спроводе и како извештавају о проблему.

„Тек тада ће жене и девојчице моћи да живе ослобођене насиља и дискриминације и да буду у могућности да испуне своје потенцијале“, истакла је Крикланд.

Подаци Светске здравствене организације показују да је свака трећа жена у свету искусила неку врсту физичког или сексуалног насиља. Истовремено је свака десета девојчица, односно 120 милиона у свету, била жртва силовања или „присилног сексуалног односа“, пренео је Индипендент онлајн (The Independent Online).

Како истичу у организацији Једнакост сада, пажња јавности често је усмерена на случајеве силовања „високог профила“ уместо на милионе случајева који се дешавају „иза затворених врата“.

У извештају урађеном уз помоћ Међународног удружења адвокатских комора (IBA) и међународне адвокатске канцеларије Ашурст (Ashurst) бројне земље се такође критикују што отежавају истрагу оптужби за силовање.

Наводи се да неке земље, укључујући Пакистан, Панаму и Перу, захтевају уз медицински извештај и извештај посебно обучених доктора до којих жртве често не могу да дођу.

„Ако владе не поправе законе о силовању и сексуалним нападима и не почну ефикасно да их спроводе, нећемо скоро видети крај злостављању жена и девојчица у свету“, рекла је директорка организације Једнакост сада Јасмин Хасан.

Једнакост сада је невладина организација основана 1992. која ради на заштити и унапређењу људских права жена и девојчица у свету.

Извор: EurActiv.rs