Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Владе Републике Србије Жељко Ожеговић је 31. марта изјавио да су отвореност и редован дијалог локалне самоуправе са грађанима и привредницима важни за развој доброг управљања, чему може допринети и оснивање локалних привредних савета.

Ожеговић је на завршној конференцији пројекта “Јачање доброг управљања на локалу” истакао да грађани све више захтевају квалитетне услуге, као и да се укључе у развој локалних заједница.

Јавност рада локалних самоуправа јесте важна јер грађани не желе да буду само гласачи, већ и да решавају проблеме у својим локалним заједницама, навео је он и додао да добра управа може бити генератор локалног економског развоја.

Према његовим речима, добра управа почива на добрим принципима, јаком политичком вођству и квалитетним службеницима.

Државни секретар је подсетио на то да ће се 70 одсто прописа ЕУ примењивати на локалном нивоу, као и да ће се 15 од 35 преговарачких поглавља односити на локалне самоуправе.

Вођа Пројекта GIZ за подршку ЕУ интеграцијама у Србији Андреј Хорват оценио је да је за локални развој најважније Поглавље 22, које се односи на регионалну политику и структурне инструменте, као и Поглавље 11, које је везано за пољопривреду и развој села.

Амбасадор Финске у Србији Пека Орпана рекао је да је сарадња са грађанима и економским актерима важан део доброг управљања на локалном нивоу, који тек треба да достигне стандарде ЕУ.

Србија добро напредује у преговорима са Унијом, и на националном нивоу је урађено много на примени стандарда, али то тек треба да осете грађани и компаније на локалном нивоу, оценио је Орпана.

Пројекат “Јачање јавне управе на локалу” спровела је Национална алијанса за локални економски развој (NALED), уз подршку Финске.

Извор: www.srbija.gov.rs

***

Реформа јавне управе у преговорима са Европском унијом не третира се у посебном поглављу али ће добар део реформи уопште на путу ка ЕУ зависити од реформе управа на државном и локалном нивоу, речено је 31. марта на скупу о добром управљању на локалном нивоу. Од 35 преговарачких поглавља 15 ће се, како је речено, односити на локалне самоуправе, а као најважнија за локални развој су издвојена поглавља 22 – регионална политика и структурни инструменти, и поглавље 11 – пољопривреда и рурални развој. За развој доброг управљања важни су отвореност и редован дијалог локалне самоуправе, грађана и привредника, чему може допринети и оснивање привредних савета на локалу, оцењено је на скупу.

На завршној конференцији пројекта “Јачање доброг управљања на локалу” државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Жељко Ожеговић је рекао да грађани све више траже квалитетне услуге као и да се укључе у развој локалних заједница.

“Јавност рада локалних самоуправа је битна јер грађани не желе да буду само гласачи између два циклуса избора већ да учествују и решавају проблеме у локалним заједницама”, рекао је он. Ожеговић је рекао да “добра управа почива на добрим принципимам, добром политичком вођству али и квалитетним службеницима”.

Он је рекао и да би Србија ускоро треблао да ратификује Допунски протокал уз Европску повељу о локалној самоуправи о праву на учешће у пословима локалних заједница Савета Европе из 2009. која “свакоме осигурава учешће у локалним пословима”.

Ожеговић је рекао и да су многе локалне самоуправе “порадиле” на стандардизацији услуга и да то сигурно треба проширити. Додао је да је у току пројекат са градом Београдом чији је циљ да се направи попис услуга.

Градоначелник финаског града Порво Јука Пека Ујула је рекао да на локалу у Финској преовлађује став да су транспарентност и интеракција најважнији и да сврха управе не сме бити непотребна бирократија.

“Људи морају да имају могућност да учестувју у развоју услуга које их се тичу и да знају шта се дешава у управи”, рекао је он и додао да све информације, планови и буџети који се доносе морају бити одмах доступни грађанима путем интернет сајтова општина.

Локалне самоуправе у Финској такоше имају обавезу да сарађују са локалним предузећима, рекао је градоначелник тог финског града са 50.000 становника, који се налази у близини Хелсинкија.

Важна улога локала на путу ка ЕУ

Подсетивши да ће се око 70 одсто правне тековине ЕУ примењивати на локалу, Ожеговић је рекао да се реформа јавне управе у преговорима са ЕУ не третира у посебном поглављу али да ће добар део реформи уопште зависити од реформе управа на државном и локалном нивоу.

Он је рекао да је изменама закона о локалној самоуправи предвиђена могућност да оне саме формирају јединице које ће се бавитие европским интеграцијама, било у оквиру одељења или кроз систематизацију радних места.

На скупу је изнет податак да ће се од 35 преговарачких поглавља 15 односити на локалне самоуправе, а лидер GIZ Пројекта подршке ЕУ интеграцијама у Србији Андреј Хорват оценио је да су за локални развој најбитнија поглавља 22 – регионална политика и структурни инструменти, и поглавље 11 – пољопривреда и рурални развој.

Фински амбасадор у Београду Пека Орпана рекао је да је сарадња са грађанима и економским актерима важан део доброг управљања на локалу који тек треба да се суочи са достизањем стандарда ЕУ. “Србија добро напредује у преговорима са ЕУ. Много тога је урађено на националном нивоу на примени стандарда али то тек треба да осете на локалном нивоу грађани и компаније”, рекао је Орпана.

Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски рекао је да је Војводина још 2012. године поставила циљ да управа постане јавни сервис грађана, а истакао је и добру искоршћеност европских фондова за прегораничну сарадњу у покрајини.

Планирати средства за подршку IPA пројектима

Бугарски је рекао да је Војводина у европском буџетском периоду 2007-2013. учествовала са 86% у пројектима прекограничне сарадње припремљеним на територији Србије и да је од тога потрошила 93% средства, што је висок капацитет апсорпције.

Он је рекао да је на ниову Војводине одлучено да општине напишу старегије и ускладе активности са плановима и циљевима ЕУ за буџетски период 2014-2020, као и да се покрене едукација службеника локалне администрације за пројекте.

Бугарски је рекао да је намера да се у наредних седам година припреми “војска од 1.000 људи” који ће моћи да решавају “проблеме на језику Брисела”. Како је навео, ЕУ неће дати средства ако се траже за замену прозора на објекту али хоће ако се траже за “модернизацију објекта у циљу повећања енергетске ефикасности”.

“То је та вештина коју желимо да пренесемо у све поре јавне администраицје”, рекао је Бугарски.

Он је рекао да држава мора да размишља и о томе да обезбеди средства за суфинансирање и обртни капитал за IPA пројекте за градове, опшитне и невладин сектор јер се пројекти спроводе у датом року а паре стижу накнадно, односно рефундирају.

Бугарски је рекао да су због тога у Развојном фонду Војводине обезбеђена обртна средства општинама која их гарантују меницом и потписаним уговором а враћају пошто им се средства рефундирају.

“Ми морамо да сада почнемо да размишљамо о том проблему јер ту ће бити уско грло. Колиичина средстава ће бити већа као и наше потребе”, додао је он.

Покретач економског развоја

Ожеговић је рекао да добра управа може бити генератор локалног економског развоја, док је потпредседник Скупштине Србије и председник Економског кокуса у парламенту Владимир Маринковић истакао значај правовоременог дијалога са привредом како би се доносили квалитетни закони.

“Приведа и привредници важни су јер долазе из реалног сектора и могу да нам кажу каква је ситуација на терену и да ми онда сугеришемо да таква решења буду изгласана у Скупшитни. Биће лакше и нама, и привредницима и грађанима”, рекао је он.

Маринковић је оценио да је идеја да се оснивају локални привредни савети добра, док је градоначелник Панчева Павле Раданов рекао да се као проблем у раду тих савета може јавити питање надлежности различитих нивоа власти.

Маринковић је рекао да и сада постоји законско решење које предвиђа оснивање социо-економских савета на локалу али да их до сада формирано само 16, што показује да закон који није примерен времену и оклоностима не може да функционише иако је добар.

У расправи на скупу је оцењено да је за добру управу потребно да српске општине осавремене рад уз оришћење информационих технологија, да проблем представљају недовољно обучени кадрови и недостатак опреме, али и менталитет, сујета и пракса “незамерања”.

Пројекат “Јачање јавне управе на локалу” спровела је Национална алијанса за локални економски развој (NALED) уз подршку Финске.

Аутор: М.П., преузето са www.euractiv.rs