Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

На самиту вођа са Западног Балкана и високих званичника ЕУ у Трсту је потписан споразум о Механизму за развој и иновације предузећа на Западном Балкану од 48 милиона евра, што је „свеж новац“ уз већ расположивих 100 милиона евра за подршку фирмама у региону. Европски комесар за проширење Јоханес Хан је 12. јула на свечаности потписивања споразума на Пословном форуму самита за Западни Балкан изјавио да ће то омогућити да се пружи подршка за развој и пословање 6.000 предузећа у региону. Истовремено је министар финансија Србије са представником ЕИБ потписао трећи уговор о финансирању реконструкције клиничких центара у Србији у вредности 50 милиона евра.

Средства у Механизам за развој и иновације предузећа на Западном Балкану су дали и Европски инвестициони фонд, Светска банка и још неке међународне финансијске организације.

ЕУ је, рекао је Хан, за последњих десет година у те сврхе већ  уложила 220 милиона евра, што је омогућило да предузећа у региону добију 400.000 позајмица у вредности од више од три милијарде евра.

На подручју Западног Балкана, по његовим речима, постоје још знатне могућности за развој и зато је то потребно и подржати финансијским средствима.

„Економска спремност је од кључне важности за улазак земаља тог региона у чланство ЕУ и ако оне буду економски привлачне како за иностране инвеститоре, али и људе унутар тих земаља, то ће утицати и на квалитет и независност правосуђа“, навео је европски комесар за проширење.

Тада ће, додао је Хан, „моћи и да се привуку инострани инвеститори, ако се осведоче да могу да се поуздају у независност правосуђа“.

За Србију 50 милиона евра за клиничке центре

У Трсту су 12. јула министар финансија Душан Вујовић и потпредседник Европске инвестиционе банке (ЕИБ) Дарио Сканапиеко потписали последњи, трећи уговор о финансирању реконструкције четири клиничка центра у Србији у вредности 50 милиона евра.

Уговор о кредиту за обнову клиничких центара у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу потписан је за време одржавања самита о Западном Балкану а реализација пројекта поверена је Министарству здравља.

Како је саопштило Министарство финансија, кредит се даје уз могућност избора фиксне или варијабилне каматне стопе приликом повлачења транше, са периодом отплате од 25 година, укључујући четири године периода почека.

Та позајмица ЕИБ-а биће реализована у највише пет транши, са минималним износом транше од 10 милиона евра, изузев прве транше која може износити пет милиона евра.

Пројекат обнове клиничких центара, чија је укупна вредност процењена на преко 400 милиона евра, од чега ЕИБ даје кредити од 200 милиона евра, финансирају и Владе Србије, Европска комисија – CARDS програм, Светске банке и билатерални донатори.

До сада је са ЕИБ за тај пројекат уговорено 150 милиона евра и потписана су два финансијска уговора.

Повезаност, економска интеграција и развој приватног сектора

На самиту за Западни Балкан, поред високих званичника региона учествују и челници ЕУ и седам чланица Уније, међу којима и немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Емануел Макрон, италијански премијер Паоло Дјентилони, као и премијери или министри Аустрије, Словеније, Хрватске и Велике Британије.

Европска комисија је у Бриселу саопштила да је циљ састанка ЕУ и земаља Западног Балкана да се „утврде опипљиви пројекти за јачање регионалне сарадње и поспешење поступка уграђивања региона у ЕУ… побољшањем рада влада и обезбеђењем економског напретка“.

Расправе на самиту, који је део Берлинског процеса, усредсређене су, како је навела Комисија у Бриселу, на три кључна подручја регионалне сарадње: повезаност, економску интеграцију и развој приватног сектора, као и личне контакте.

Европска комисија ће у циљу повезивања транспортне и енергетске инфраструктуре објавити и нови „пакет повезивања“ са значајним финансијским средствима, а један од пројеката предвиђа и стварање „интегрисане транспортне структуре“.

Кад је реч о „регионалној економској интеграцији, партнери на Западном Балкану морају утаначити акциони план за стварање регионалног економског простора који треба да повећа привлачност региона и то посебно његов капацитет да привуче улагања и отвори нова радна места“, навела је Европска комисија.

Први пут, како је наглашено, у склопу Берлинског процеса у акциони план се уводи „дигитална димензија, што ће помоћи да се регион интегрише у свеевропско, јединствено дигитално тржиште“.

Немачка, родоначелник Берлинског процеса, у Трсту ће представити план за убрзани развој Западног Балкана, Берлин плус како би се не само предупредило садашње економско-социјално и политичко, демократско заостајање региона, већ и наговештеним додатним финансијским средствима и улагањима подстакао бржи развој.

Такав убрзани напредак би јамчио за способност да се једног дана Западни Балкан економски и политичко-демократски приближи чланству у Унији, а иза свега стоје и страх Немачке и целе ЕУ да би видљиво нарастање затегнутости и заостајање у развоју региона могло изазвати велике проблема и сукобе, чиме би била угрожена и безбедност саме ЕУ.

Такође се наводи да је због њених унутрашњих проблема и криза, ЕУ посветила много мање пажње западнобалканском подручју, где је, како се сматра, уочен све већи уплив Кине, Русије, Турске и још неких земаља.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs