Влада Републике Србије
Локалне самоуправе у Србији за услуге социјалне заштите просечно издвајају само 3% буџета и сваки трећи град и општина нема стратегију и одлуке шта ће конкретно финансирати, упозорила је 1. децембра секретарка Одбора за здравље и социјалну политику Сталне конференције градова и општна (СКГО) Јасмина Танасић. Државни секретар у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Ласло Чикош рекао је да држава мора да смањи јавни дуг, али да то не буде на штету корисника социјалних услуга.
“Иделани модел финансирања социјалних услуга не постоји, реч је о прироритетима, а приоритети се постављају стратешким документима. Ако немате стратешки документ, немате ни приоритет, дакле све иде од баналног поштовања закона”, рекла је Јасмина Танасић за агенцију Бета пре почетка седнице Одбора за здравље и социјалну политику.
Седници Одбора, поред представника ресорних министарстава, присуствовало је и 70 представника из 46 градова и општина.
Она је навела и да једна трећина општина и градова нема методологију како обрачунава цене и да само три одсто локалних самоуправа има ценовник услуга, односно зна колико која услуга кошта.
Државни секретар у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалнх питања Ласло Чикош истакао је да држава у свим локалним самоуправама и даље финансира домски смештај у геронтолошким центрима, смештај особа са инвалидитетом и сметњама у развоју, као и домски смештај деце.
Чикош је за агенцију Бета нагласио да су средства општина и градова скромна, као и да је помоћ државе недовољна, али да ће настојати да повећа давања.
“Држава мора да смањи јавни дуг, али та смањења не смеју да осећају корисници. Наша средства су таква да ми тренутно не развијамо већ одржавамо систем и држава мора да потпомаже да сваки наш грађанин има једнаку помоћ”, рекао је државни секретар.
Помоћник секретара за социјалну политику и демографију Војводине Гојко Вујновић истакао је да покрајина из свог буџета издваја око 1% средстава за социјалну заштиту. Он је казао да нових услуга социјалне заштите нема и да локалне самоуправе у покрајини веома тешко одржавају услуге које су почеле да се развијају кроз пројекте, али су постале угрожене престанком финансирања донатора.
“Ми смо друштво које стари и помоћ у кући старијим особама је веома важна, као и развијање дневних боравака, пружање помоћи у кући, јер циљ је њихова деинституционализација, односно да се што мање смештања у установе”, рекао је Вујновић.
Као пример добре праксе, он је издвојио Нови Сад који је развио локалну услугу – дневни боравак малолетних учинилаца кривичних дела, који су осуђени да казну издржавају у некој установи. Према његовим речима, град није хтео да чека државу и сам је почео да финансира њихов боравак у установи у којој имају помоћ стручњака.
Председник општине Панчево Саша Павлов рекао је да тај град за социјалне услуге издваја око 100 милиона динара годишње, што Панчево чини једним од социјално најодговорнијих градова.
Павлов је казао да је посебно поносан на помоћ школској и предшколској деци са инвалидитетом којима је обезбеђен превоз до школе, као и оброци.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар