Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Свака друга жена у Србији трпи неки вид насиља, а потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић каже да ће влада радити на измени закона, помоћи Сигурним кућама и на едукацији, као економском осамостаљивању жена.

Насиље над женама Влада Србије је, како каже Михајловић, озбиљно схватила и из тог разлога је формирала посебно Координационо тело за родну равноправност.

„Када говоримо о насиљу над женама морамо озбиљно да разговарамо о родној равноправности, како да жене оснажимо, осамосталимо, да у оним тренуцима када имају проблем да им помогнемо да тај проблем реше”, нагласила је Михајловић на скупу посвећеном Међународном дану борбе против насиља над женама у Тањуговом прес центру.

Она је додала да насиље над женама није проблем само жртве, већ је то друштвени проблем и да се удруженим снагама свих мора решавати.

Координационо тело ће, појаснила је, бити састављено од неколико комитета, а један о њих биће Комитет за борбу против насиља над женама.

„Ово је тема која заслужује да се о њој говори и ради сваки дан, а не само да се помиње на Међународни дан борбе против насиља над женама”, рекла је потпредседница владе.

Додала је да Координационо тело жели да сарађује са Женском парламентарном мрежом, са цивилним сектором, затим са европским агенцијама, али и са агенцијом УН.

„Ми хоћемо да будемо довољно јаки, да погурамо промене закона који морају да се прилагоде директивама и споразумима који су неопходни да би могли да се боримо против насиља над женама”, нагласдила је Михајловић.

Циљ је, како каже, да се од Србије створи земља у којој се неће рећи да готово 52 одсто жена трпе неки вид насиља – да свака друга жена трпи неки вид насиља.

„Ми хоћемо да будемо земља која је примером показала да са тим проблемом можемо да се боримо”, рекла је Михајловић.

Она је додала да би волела да закључци са дашње конференцији буду реализовани заједнички, а да ће Влада Србије учинити све што је до ње да овај проблем реши.

„Радићемо на стварању услова у законодавном делу, затим да помогнемо Сигурним кућама, у едукацији, осамостаљивању”, рекла је Михајловић и додала да ће један од Комитета у Координационом телу бити жене у предузетништву.

Од почетка године 22 жене убијене у породичном насиљу

Саветовалишту против насиља у породици од почетка ове године за помоћ се јавило 2.800 жена, а 22 жене су убијене у породичним свађама, што је забрињавајуће иако је то два пута мањи број у односу на прошлу годину, изјавила је данас Координаторка саветовалишта Весна Станојевић.

Зато је, додала је, потребно преиспитати постоји ли могућност да се учини више како би се спречили такви случајеви.

Станојевић је на скупу поводом Међународног дана борбе против насиља над женама у Тањуговом прес центру указала да саветовалиште настоји да ради озбиљно, квалитетно и да чини све што може, али да рад сваке организације појединачно није довољан.

Указала је да је потребно начинити стратешки цијљеве да би се дошло до резултата и да се не би дешавало да жене дођу са примедбом на рад полиције, центара за социјални рад и слично.

Прошле године, казала је, у породичном насиљу 46 жена је настадало, што наводи на закључак да би требало да размислимо о томе како је могуће да у једној земљи у данашње време, у 21. веку толико жена настрада у породичним свађама.

„Важно је да размислимо како је могиће да до сада настрадају 22 жене, да ли смо могли то да спречимо, да тај број буде бар мањи јер је то превише, превише је и једна убијена жена. Требало би да видимо где смо затајили, где грешимо и има ли могућности да урадимо више “, поручила је Станојевић.

Она је указала да у Београду постоје три сигурне куће и да је саветовалиште ту да подржи жене када се јаве за помоћ, али није у могућности да им помогне у оном смислу који би њих потпуно осамосталио и дао нову перспективу у животу.

Микаина Стевановић из Градског центра за социјални рад рекла је на конференцији да је заштита од насиља сложен процес и да обухвата више учесника.

Центар има улогу превенције у организовању мреже, а јако је важно да се на време идентификује и препозна насиље и процени који су ризици и предузму мере заштите, да се провери безбедност и сигурност жртве и да се са другим актерима предузму мере и прате даљи резутати, додала је Стевановић наводећи да центри пријаву за насиље у породици може добити посредно и непосредно.

Указала је да је насиље појава која погађа пре свега наслабије и изнела податак да је у току 2013. године на евиденцији Центара за социјални рад било 2.397 жртва унутар породичног насиља, да су деца жртве била у 37 посто случајева, пунолетна лица у 47 одсто примера, а старији у укупом броју 15 одсто.

Како је рекла, најдоминантнији облик насиља је психичко и емоционално насиље, али никад један облик „не иде сам” па врло често удружено постоји и сексуално насиље, које се најтеже препознаје и о коме се највише ћути.

Најдоминантније зртве су женског пола, а што се тиче деце, у 52 одсто случајева погађа девојчице, а како се повећава старосна граница жене су жртве у 77 одсто случајева.

Она је навела да су жене чешће жртве, али да насиље трпе и мушкарци, али у знатно мањем броју случајева.

Примера ради, 288 жена преко 65 година су жртве насиља, а мушкарци су у 81 случају жртве насиља, навела је она.

Најчешће жртве насиља, жене, како је казала, најчешће трпе проблеме у дужем временском периоду, нису економски самосталне, имају више деце, а неретко су жртве и особе са инвалидитетом, додала је Стевановић.

Извор: www.politika.rs