Влада Републике Србије
Са вредношћу индекса 67,9 од 100, Европској унији овим темпом треба још најмање 60 година да достигне потпуну родну равноправност. Последњи подаци Индекса родне равноправности Европског института за родну равноправност (EIGE) показују да се стање у ЕУ сваке године поправља за само пола процентног поена.
Међу државама чланицама ЕУ, Шведска, Данска и Француска задржале су водеће позиције када је овај индекс у питању. Награде за највеће побољшање у овој сфери иду Италији, Луксембургу и Малти, будући да су све три земље од 2010. године имале раст индекса од око 10 процентних поена. Грчка, Мађарска и Румунија заостају за осталим земљама.
„Имали смо мала, стабилна побољшања сваке године, али овај пут имамо разлог за забринутост. Пандемија корона вируса представља озбиљну претњу за напредак у области родне равноправности, а то је нешто што не можемо да приуштимо. Креатори јавне политике ће више него икад морати да користе резултате нашег Индекса за израду инклузивних решења којима се промовише родна равноправност у нашем друштву за време пандемије и након ње“, истакла је Carlien Scheele, директорка EIGE.
„Родној равноправности се мора тежити у свим сферама живота како би сви грађани Европе остварили свој пун потенцијал. Индекс родне равноправности је веома важан инструмент у том процесу јер омогућава праћење напретка. Желим да честитам свим државама које су у протеклој години побољшале свој резултат. Ипак, пред нама је још увек дуг пут у бројним аспектима, нарочито у дигиталном свету. С обзиром на то да се наша садашњост и будућност све више развијају у дигиталном правцу, потребно је да осигурамо то да жене и девојке заузму равноправан део овог сектора и добију подстицај да доприносе његовом расту. Стратегијом за родну равноправност ЕУ, усвојеном ове године, утврђене су кључне мере за наредних 5 година са циљем унапређења рада на остваривању једнакости, а те мере морамо испратити и у потпуности спровести како би мушкарцима и женама обезбедили слободу, просперитет и улогу предводника“, изјавила је европска комесарка за једнакост Helena Dalli.
Моћ као покретач напретка
Већа родна равноправност у одлучивању представља главни покретач напретка у ЕУ. Домен моћи, који мери учешће жена и мушкараца у доношењу одлука у области политике, економије, медија, истраживачког рада и спорта, заслужан је за 65% укупног напретка у вредности индекса од 2010. године. Ипак, са вредношћу од 53,5 од 100, ово је домен са најлошијим резултатом.
Највећа побољшања остварена су у приватном сектору, делом захваљујући бољем родном балансу у одборима привредних друштава. У Белгији, Данској, Немачкој, Италији, Холандији, Финској, Шведској и Великој Британији, жене чине скоро трећину чланова одбора предузећа. Француска је једина земља у којој удео жена прелази 40%. Иако су ове земље допринеле расту вредности индекса у овом домену, стопа раста ће ускоро успорити уколико и остале земље не почну да напредују у овом погледу.
Сегрегација нас спутава
Један од највећих проблема који спутава родну равноправност јесте сегрегација у образовању и раду. Она подразумева концентрацију жена односно мушкараца у појединим организацијама или занимањима. Упркос напорима на решавању овог проблема, попут посебних иницијатива за подстицање жена да студирају природне и техничке науке или ИКТ, сегрегација се заправо повећала у периоду од 2010. године до данас. У ЕУ, жене заузимају тек једну петину радних места у области ИКТ. У сектору неге и заштите, пак, бележи се мањак мушкараца. Само 15% медицинских техничара, акушера и пружалаца личних услуга здравствене неге су мушкарци.
Дигитални свет и будућност рада
Овогодишњи индекс се посебно фокусира на утицај дигитализације на рад и животе жена и мушкараца. Жене се суочавају са нешто већим ризиком да их на радном месту замене роботи и недовољно су заступљене у развоју вештачке интелигенције, дигиталних старт-ап фирми и технолошких производа попут космичких летелица, оптичких влакана, ласера и микрочипова. Генерално, мушкаци су доминантан пол у области развоја нових технологија широм ЕУ.
Занимљиво је видети то да експанзију рада преко онлајн платформи прате традиционалне родне неједнакости, попут родног јаза у зарадама и родне сегрегације. На пример, већа је вероватноћа да мушкаци раде на развоју софтвера или у достави хране, док су жене чешће ангажоване на пословима онлајн превођења или пружања услуга у домаћинству.
О Индексу родне равноправности
Индекс родне равноправности мери напредак у постизању родне равноправности у ЕУ током времена. Сваке године, он даје резултат за ЕУ и државе чланице од 1 до 100, при чему вредност 100 означава потпуну равноправност. Вредности се заснивају на родним јазовима између жена и мушкараца и нивоима постигнућа у шест кључних домена: рад, новац, знање, време, моћ и здравље, као и у њиховим под-доменима. Индекс повећава видљивост оних области у којима је потребно побољшање тако што креаторима политике обезбеђује детаљну анализу на нивоу ЕУ и држава чланица.
Индексом су обухваћена и два пратећа домена: насиље над женама и унакрсне неједнакости, којима су приказане и различите реалности са којима се различите групе жена или мушкараца суочавају. Анализа унакрсних неједнакости испитује како се фактори попут инвалидитета, старости, образовног нивоа, државе рођења и типа породице укрштају са родним аспектом и стварају различите путеве у животима жена и мушкараца.
Резултати Индекса родне равноправности 2020. у највећој мери су засновани на подацима из 2018. године.
Извор: eige.europa.eu
pdf [3 MB]
Оставите коментар