Влада Републике Србије
Миле и Милка Гуњ на свом „радном месту”, испред штале са телетом
Захваљујући кредитима Фонда за микро развој, породица Гуњ, коју је судбина најпре протерала из Хрватске а затим са Космета, има редовна месечна примања.
Збор ратова на простору бивше СФРЈ у Србију је деведесетих година прошлог века стигло на стотине хиљада избеглица. Нови погром српског живља са Косова и Метохије уследио је после Нато бомбардовања. Најсиромашнији слојеви избеглог и расељеног становништва и даље живи у најтежим условима. Према подацима Стратегије за смањење сиромаштва чак 25 одсто избеглих и расељених лица живи испод линије сиромаштва.
Колективни центри се опредељујућом политиком затварају, а према могућностима државе, подстиче се њихово осамостаљивање било у Србији или мотивацијом за повратак на територију одакле су протерани.
Породица Гуњ је прво протерана из села Клокоч, у хрватској општини Војнић. У конвоју са стотинама хиљада Срба 1995. године кренули су ка матици Миле и Милка Гуњ, са децом Николом и Весном и старим родитељима. До 1999. живели су у Гњилану, на Космету. Због Нато агресије морали су поново у збег. Са имовином у једној кеси, стижу у село Лесковац, надомак Крагујевца. Захваљујући кредитима Фонда за микро развој породица Гуњ данас има редовне изворе прихода, лакше се бори са сиромаштвом и са радошћу чекају лепе дане како би почели градњу куће.
Фонд за микро развој (ФМР) је невладина организација која поможе унапређење животног стандарда сиромашног а економски активног становништва Србије.
„Кредите смо узели да би почели да живимо боље. У банкама то не би могли јер немамо ништа своје. Зато вредно радимо како би враћали рате, а сада се надамо и градњи куће“, каже Милка Гуњ.
У циљу обезбеђивања одрживог финансирања сиромашних предузетника који немају приступ формалном банкарском тржишту, ФМР нуди програме микрокредитирања осмишљене да трајно економски оснаже и побољшају животни стандард сиромашног становништва.
Присутни у 18 општина централне и јужне Србије од 2001.године, ФМР је клијентима – избеглим и расељеним лицима, локалним предузетницима, незапосленима, почетницима у послу, женама издао 10.583 кредита. Вредност свих 1.238 кредита из првих девет месеци ове године износи 2.284.920 евра. Просечан зајам износи 1.846 евра, а број рата за враћање зајма – 21 месец. Донатори су UNHCR, DANIDA – Данска влада, ICRC, Tavolo Trenito, UN Habitat.
Породица Гуњ је информацију о кредитима добила од локалног повереника за избелице. Први кредит од 1.000 евра узели су марта 2004. године да би купили краву. Почели су да се баве производњом млека које и данас испоручују крагујевачкој млекари. Одлучили су се и за земљорадњу, оно од чега су живели у Хрватској.
Уследила су још три циклуса кредита за предузетништво и развој делатности који се добија на годину дана, без депозита и учешћа. Кренули су у превремене отплате нових задужења од 1.500, 2.000 и 2.500 евра. Данас имају две краве и два телета од којих зарађују плату.
Пре два месеца ушли су у програм Микро дом, који подржава UNHCR. Кредит у износу од 4.000 евра отплаћиваће наредне четири године са 0,8 одсто камате, а за који такође нису морали да дају учешће и депозит. Иако и даље у свакодневној борби са сиромаштвом, Милка, Миле и Никола (сестра Весна се удала) желе да наставе да се у плодној Шумадији баве пољопривредом. Захваљујући кредитима ФМР, након 12 година могу да се надају да ће ускоро ући у свој дом.
Активностима ФМР постижу се неке од препорука Стратегије за смањење сиромаштва, попут оне да се омогући самозапослење. Шансом за рад коју остваре микро кредитима, сиромашни престају да буду корисници пасивне социјалне помоћи.
pdf [3 MB]
Оставите коментар