Влада Републике Србије
Неједнакост у економском и социјалном положају жена у руралним подручјима представља важан изазов на путу остваривања родне равноправности. Разлике у приступу ресурсима, пословима и профитабилним активностима, као и образовању и учешћу у јавном животу, препознате су на глобалном нивоу. Један од одговора на то како може изгледати пут ка већој социјалној једнакости и економској независности жена у овом контексту, развија се као заједница и својеврсни „град за себе” у Западнобачком округу, тачније у Сомбору и његовим околним селима.
Зденка Митић, Аница Перишкић и Јелена Јокић Радонић, градитељке (мирисних поља) Лаванграда, помогле су нам да разумемо комплексност женског радног искуства у руралним подручјима, али и да покушамо да искорачимо из стереотипних слика о родној равноправности.
Лаванград је име удружења које окупља око шездесет жена из Сомбора и околних места, али и назив иницијативе која за циљ има успостављање производње етеричног уља лаванде, коју жене самостално узгајају у својим војвођанским баштама*. Иако изречена у контексту сертификације органске производње, реченица Зденке Митић, председнице удружења, о томе како се узгајивачице „самостално (без хемијских средстава) боре против корова“, заправо симболизује подухват, чији резултати увелико превазилазе поља ове ароматичне биљке.
Пре две године, 28 жена из Сомбора и околних места јавило се на јавни позив Града Сомбора, Центра за производњу знања и вештина из Новог Сада и Центра за социјални рад Сомбора, како би добиле део од тридесет хиљада садница лаванде и подршку у њеном узгајању, са циљем покретања производње етеричног уља. Прилику за развој сопственог социјалног предузећа учеснице су добиле у оквиру Women to save Interreg-IPA пројекта прекограничне сарадње Србије и Мађарске. Услов за пријаву био је да на располагању имају парцелу за узгајање, у највећем броју случајева башту.
Јелена Јокић Радонић
Једна од узгајивачица наводи да је ово био само један од разлога због којег се пријавила. „Ми улажемо свој рад и земљу која је наша, па није било потребно улагати додатна материјална средства како бисмо пробале нешто ново”, наводи Јелена Јокић Радонић, дипломирана инжењерка пољопривреде из Централе, код Сомбора. За Аницу Перишкић, газдарицу успешног пчеларског газдинства у Бачком Моноштору, ова прилика представљала је изазов да своју башту поврћа замени новом узгојном културом и новим искуством производње. Узгајивачице су различитих година, између тридесет и шездесет, а за већину њих ово је додатна активност, поред сталног запослења или бриге о домаћинству.
Узгој лаванде није краткорочна пракса. О томе сведочи чињеница да, иако је ова сорта изабрана као погодна за узгој у нашим климатским условима и на мањим површинама, тек трећа или четврта година цвата омогућава максимално коришћење цвета у процесу дестилације уља. Сама биљка може да траје до тридесет година, а у најбољем је цвату током првих дванаест. Ови подаци сликовито описују колико је деликатан процес развоја у питању, како на самим пољима, тако и ван њих.
Зденка Митић
„Почели смо са мразом и пропадањем првих засада. Међутим, следећу туру смо успешно засадиле и сада смо баш узбуђене очекујући прву жетву у јулу ове године“, описала нам је Зденка неке од фактора који утичу на успех ове иницијативе.
Један од већих предстојећих изазова за узгајивачице је процес дестилације уз помоћ два дестилатора из пројекта и једног који ће узгајивачице позајмити од свог суграђанина за ову прилику. У овом процесу, према Зденкиним речима, брзина дестилације је од највеће важности, јер сваким протеклим сатом цвет губи своја драгоцена својства од којих зависи квалитет уља као финалног производа. Додатни фактор у овој фази је чињеница да су засади раштркани у неколико места у околини Сомбора. Узимајући и то у обзир, узгајивачицама ће у јулу бити потребна додатна подршка у људству како би победиле у овој узбудљивој трци са временом.
За један литар уља потребно је педесет килограма цветова, а продајне цене варирају од 50 до 100 евра. Цена зависи од сертификације органске производње, типа лаванде, али и других фактора.
Аница Перишкић
Иако материјална добит није примарна у почетку започињања производње, Аница нас упознаје са тим како ова иницијатива може утицати на услове радног живота жена у овом делу Војводине. „Данас је уобичајено да жене из ових крајева одлазе у иностранство, често Немачку, и тамо воде домаћинства. Ова иницијатива је доказ да и овде има прилика за зараду и оснивање доброг (радног) живота“, речи су којима описује како мало парче земље у задњем дворишту може бити импулс за унапређење ширег социјалног контекста.
Према Јелениним речима, заједнички излазак на тржиште са етеричним уљем лаванде може бити одлучујућа предност у креирању уникатног идентитета у односу на постојећу понуду. Пчеларско газдинство, етно кућа, узгајање лаванде и туристички аранжмани, само су неки од професионалних подухвата чланица Лаванграда које су спремне да своје знање, вештине и искуство поделе са новим чланицама.
Како Зденка наводи, етерично уље само је први корак у плановима које удружење увелико развија. Њихова идеја је да развију читав екосистем производа и услуга фокусираних на цвету ове ароматичне биљке.
Историја ароматичног биља у Војводини комплексна је сама по себи. Како Јелена наводи, тип земље у Војводини врло је погодан за узгајање ароматичног и лековитог биља, али је сплетом економских и политичких околности које датирају из доба Југославије, Војводина дефинисана као простор на којем ће се узгајати житарице. Према Зденкиним речима, Лаванград није први покушај увођења култура ароматичног биља у ове крајеве. Још почетком двехиљадитих, постојала је иницијатива да се главне обрадиве површине, већински у власништву мушкараца у пољопривредним газдинствима, посвете овој производњи. Лаванда је, ипак, сачекала свој савремени војвођански деби скоро двадесет година касније, у оквиру такозваних женских башти.
Уколико желите да се подржите рад удружења или имате предлог за сарадњу, можете то учинити путем контаката на Facebook страници удружења.
——-
*„Башта“ у војвођанском контексту означава парче земље у дворишту иза куће. Традиционално се у баштама узгаја поврће. Ове обрадиве површине у оквиру газдинстава су традиционално одговорност женских чланова породице.
pdf [3 MB]
Оставите коментар