Влада Републике Србије је чврсто опредељена за праћење и унапређење политика које имају за циљ социјално укључивање и смањење сиромаштва. С обзиром на перспективу приступања Европској унији, Србија је 2013. године почела да спроводи Анкету о приходима и условима живота, која у Европској унији представља један од главних извора података за праћење остваривања тих циљева. Према Анкети, у Србији је 24,5% становништва (или нешто мање од 1,8 милиона људи) било у ризику сиромаштва. Истовремено, у земљи се бележе велике разлике у животном стандарду. Детаљна сазнања о тим географским разликама корисна су у изради одговарајућих јавних политика и програма којима се подржавају привредни раст, отварање радних места и социјално укључивање.
Републички завод за статистику (РЗС) и Светска банка израдили су сет мапа сиромаштва у Србији, које приказују разлике у благостању широм земље. На тим мапама су обједињене информације из Пописа становништва спроведеног 2011. године и Анкете о приходима и условима живота спроведене 2013. године, што омогућава оцену стопа ризика сиромаштва за мала географска подручја, као што су области и општине. У мапирању сиромаштва, користи се више техника импутације, као и подаци из поменута два извора, како би се оценило сиромаштво за мала мала географска подручја, што се не би могло поуздано извести из самих анкетних података. Резултати (слика 1) показују да више општина у јужном делу Србије има високу стопу ризика сиромаштва. Оцењена стопа ризика сиромаштва се креће од 4,8% у Новом Београду, у Београдском региону, до 66,1% у Тутину, у Региону Шумадије и Западне Србије. Чак и унутар истог региона, на пример Региона Јужне и Западне Србије, та стопа се креће од преко 13% у Медијани до преко 63% у Бојнику. Неке области са високом стопом ризика сиромаштва имају и велики број сиромашних, те многи сиромашни живе у густо насељеним деловима земље.
Слика 1: Стопа ризика сиромаштва (лево) и број лица у ризику сиромаштва (десно), Србија, 2011. године
За потребе израде јавних политика, мапе сиромаштва се обично користе заједно са другим информацијама, укључујући познавање стања на локалном нивоу. Мапе сиромаштва су корисне јер омогућавају да се прецизније истакну географске варијације, да се укаже на подручја која се спорије развијају, да се истовремено прикажу различите димензије благостања, као и да се разумеју детерминанте сиромаштва. Не само да подижу свест о сиромаштву и утичу на јачање одговорности, већ и потенцијално доприносе бољој расподели ресурса и њиховом бољем усмеравању по географским подручјима. Када се утврди да се одређено подручје или одређена популација налази у најнеповољнијем положају, важно је укључити у разматрање и експертизу са локалног нивоа да би се сагледали узроци, који се могу разликовати од места до места, и на тај начин формулисале најпримереније препоруке за доношење јавних политика.
Кликните да преузмете публикацију „Мапа сиромаштва у Србији“.
Оставите коментар