Мерење са циљем : Инклузија

Пише: Биљана Младеновић, заменица менаџерке и економска аналитичарка, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

„На оно што чинимо утиче оно што меримо”

Питање мерења друштвених појава и процеса је одувек представљало изазов, како у погледу могућности мерења тако и у погледу концепата, будући да се они временом мењају. Мерење сиромаштва и социјалне искључености један је од таквих феномена. У овом случају, политичка осетљивост теме представља додатан изазов. И поред тога, добијени резултати и научене лекције су право богатство које треба да служи за константно усмеравање јавних политика.

Статистичка основа за праћење и извештавање о животном стандарду у Републици Србији стално се унапређује. Од 2013. године, део статистичке праксе постаје Статистика о приходима и условима живота (SILC), чиме се придружујемо пракси Европске уније. У Србији се паралелно прате и континуирано унапређују и национални показатељи сиромаштва, попут апсолутног сиромаштва. Такође, од 2009. године оквир за праћење социјалног укључивања и смањења сиромаштва у Републици Србији се континуирано унапређује.

Последње ажурирање листе показатеља социјалног укључивања и смањења сиромаштва завршено је крајем 2017. године, на иницијативу Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU) и уз подршку Републичког завода за статистику и UNICEF-а, а у оквиру овог процеса било је ангажовано преко 20 стручњака и стручњакиња. Осим тога, значајни напори су учињени у правцу подизања знања и популаризације теме, како међу доносиоцима одлука тако и међу истраживачима и истраживачицама. Спроведено је више серија тзв. „секундарних анализа” података у области сиромаштва и социјалног укључивања. Последњи реализовани циклус ових анализа фокусирао се на податке истраживања SILC. Тиме SIPRU, као стручно тело Владе Републике Србије, потврђује своје напоре ка отварању нових тема са циљем дубљег разумевања искључености и сиромаштва, уз значајан фокус на праћење утицаја методолошких измена на упоредивост података у основним изворима података.

Исход ових процеса је стварање значајног статистичког потенцијала на основу којих се могу усмеравати будући правци развоја Србије.

Европска унија је, ипак, отишла корак даље. Осим праћења, теме које се тичу социјалног укључивања и смањења сиромаштва стављене су високо на политичку агенду. Примера ради, пре десет година је у Стратегији Европа 2020 као један од водећих циљева наведено „издизање 20 милиона лица из сиромаштва“ до 2020. године. Десет година касније ЕУ припрема евалуацију Стратегије Европа 2020 и најављује прве осврте на оствареност водећих циљева у области сиромаштва и социјалног укључивања.

И поред низа критика концепта и методологије мерења сиромаштва, које су постојале од почетка, ЕУ није одустала од улагања напора у смањење сиромаштва. Упућене критике могу се груписати на оне „фундаменталне” – да ли ризик од сиромаштва мери сиромаштво или неједнакост, да ли је кретање ризика од сиромаштва могуће ставити у однос са суштинским повећањем животног стандарда у датој земљи, затим „техничке” које се тичу нивоа упоредивости података између земаља и током времена и које се додатно компликују уз методолошке промене у земљама чланицама, све до „политичких” које иду у правцу преузимања одговорности сваке од чланица за остваривање постављених циљева ЕУ. Последњи аспект је значајан посебно имајући у виду да је кроз национализацију циљева омогућено дефинисање националних приоритета другачијих од оних који су дефинисани на нивоу ЕУ. Додатно, циљ који је тада првобитно поставила – 20 милиона лица мање у ризику од сиромаштва до 2020. године – убрзо је промењен у смањење броја лица која су у ризику од сиромаштва или социјалне искључености за 20 милиона до 2020. године.

Прошлогодишње анализе спроведене на европском нивоу већ су потврдиле приметан тренд – најнижи ниво остварености циљева је управо у домену сиромаштва и социјалне искључености. До првог смањења броја лица која су у ризику од сиромаштва или социјалне искључености дошло је тек 2017. године и то за три милиона у односу на базну годину (2008). Штавише, нема ниједног другог водећег циља европске стратегије који је даљи од постизања жељене вредности дефинисане Стратегијом Европа 2020.

И поред тога, унутар ЕУ није се одустало од праћења и извештавања, бар када је реч о смањењу сиромаштва. Анализе остварених резултата редовно се спроводе како од стране саме ЕУ, тако и од стране земаља чланица и низа независних think-tank организација. То омогућава сагледавање различитих аспеката који се тичу смањења сиромаштва и социјалног укључивања и формулисање адекватнијих мера којима би се унапредила ситуација у овој области.

У Србији близу 2,7 милиона људи живи у ризику од сиромаштва и социјалне искључености, а преко пола милиона није у стању да задовољи основне животне потребе. Иако подаци делују обесхрабрујуће, мере које се могу предузети представљају важан адут. Претходних година створена је значајна статистичка основа у области сиромаштва која стоји на располагању креаторима јавних политика у Србији.

Пракса ЕУ, која потврђује укључивање циљева сиромаштва у кључна стратешка документа и праћење њиховог остваривања, најбоље је усмерење за нашу државу. Међутим, на грешкама и изазовима ЕУ треба и учити. То је прилика за државу Србију. Важно је само да је искористимо.

(Текст је изворно објављен као Уводник 57. Билтена о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.)