Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Међународни дан против расизма обележава се 21. марта у знак сећања на 69 људи који су изгубили животе током мирних демонстрација против апартхејда, 21. марта 1960. године у Јужноафричкој Републици. Генерална скупштина Уједињених нација је 1966. прогласила овај датум празником у намери да уједини све државе света око елиминисања расне дискриминације. У складу са тим, недеља од 21. марта до 28. марта се сваке године обележава као недеља солидарности народа и борбе против расизма и расне дискриминације.

Тема овогодишњег обележавања Међународног дана борбе против расизма је „Расистичка пристрасност и говор мржње, посебно у контексту миграција“.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије реализовао је Тренинг о родно осетљивом и афирмативном медијском представљању осетљивих група за новинаре и новинарке крајем прошле године. Учесници/е тренинга су уз подршку Тима за социјално укључивање и његових сарадница написали текстове у којима су истакнути изазови са којима се суочавају припадници/е осетљивих група, али и позитивни примери о њиховим достигнућима, солидарности и креативности. Са великим задовољством, у недељи солидарности народа и борбе против расизма и расне дискриминације, представљамо текстове о положају различитих осетљивих група:

Сами отворили седам радних места за своје чланове

Пише: Радоман Ирић

Они сами тренутно запошљавају седам радника, својих чланова. У последње две године у пензију су испратили петоро запослених. Од оснивања сами пишу пројекте, јуре донаторе, сопственим комбијем организују превоз за своје чланове. Зато што су своју судбину узели у своје руке, што не чекају ни на чију милостињу, живе боље од многих са којима деле заједничку судбину. Профил Удружења параплегичара у Врању по много чему разликује од сличних организација у Србији. Без обзира што је судбина тим људима доделила колица без којих не могу нигде, чланови овог Удружења стижу свуда, шта год да се у Врању догађа. Уз све то, са локалном самоуправом, са званима и незванима, они свакодневно, успешно и без компромиса, воде битку против предрасуда и дискриминације. Даље…

Подршка за становање уз подршку

Пише: Биљана Кузмановић

Особама са инвалидитетом у Ужицу ускоро би могло да буде омогућено становање уз подршку, као нова услуга- поред седам већ постојећих за које се из градског буџета годишње издваја 14 милиона динара. Градско веће дало је сагласност да се простор од 70 метара квадратних додели на коришћење без накнаде Удружењу церебралне и дечје парализе које припрема пројекат са којим ће конкурисати за донаторска средства. Даље…

Знаковни језик у школама у Србији још увек невидљив

Ауторка прилога: Милана Кадрић

Процењује се да у Србији живи и ради између четири хиљаде и пет хиљада глувих и наглувих особа. Према подацима Асоцијације тумача српског знаковног језика ради свега 46 тумача. Иако је 2015. донет закон о употреби знаковног језика, којим би требало да се омогући нормална комуникација у школама, факултетима и јавним службама, али и добијање статуса професије тумача, он се још не примењује. Даље…

Корак ка слободи

Ауторка прилога: Гордана Нешовић

Борба за једнака права жена у мушком свету давно је почела и још увек траје. Женама се у већини земаља света, па чак и оним развијенијим, не дају једнаке образовне, политичке, пословне и многе друге могућности као мушкарцима. Прилог говори о Ромкињама чија су права вишеструко угрожена. Даље…

XXI век – живот без струје

Пише: Туркијан Реџепи

Да би имали струју грађани нишког насеља Црвена звезда, који су сви корисници социјалне помоћи, морају да плаћају енормне рачуне јер им држава није обезбедила појединачне струјомере. Неформално насеље, једно је од бројних у  Србији у којем живе Роми. Да, ту живе нишки Роми. Насеље се зове Црвена звезда и настало је у прошлом веку, 60-тих година. У то време је било 5 барака у којима је живело 30 породица. Данас после 60 година то насеље броји око 100 породица са око 600 становника. Поред проблема са којима се свакодневно суочавају људи који живе у оваквим насељима, њихов, наизглед непремостив, проблем је како плаћати потрошену електричну енергију? Даље…

Доступност система социјалне заштите ромској заједници

Пише: Љиљана Вељковић Савић

Округли сто на тему „Доступност система социјалне заштите ромској заједници“ одржан је у згради градске управе у оквиру пројекта Ромског информативног центра „Подршка ромској заједници у коришћењу услуга система социјалне заштите“. Социјални проблеми ромске популације су јако комплексни, каже Розалија Илић из Ромског информативног центра. Цела прича би требало да буде везана за социјално оснаживање људи ромске популације да би они самостално могли да раде, да не буду у систему социјалне заштите. Очекује се доношење закона о социјалним задругама који би знатно поправио постојеће стање. Ромски информативни центар је пројектом „ Подршка ромској заједници у коришћењу услуга система социјалне заштите“ за спровођење акционих планова везаних за Роме код Канцеларије за људска и мањинска права конкурисао због теме која укључује људска права, а која би требало да буде увек у фокусу. Даље…

„Берлински-звучни“ зид у Крушевцу

Пише: Александар Недељковић

Грађанима ромског насеља подигнут је зид који их дели од „остатка света“. Власт и даље тврди да је реч о њиховој безбедности и „звучној изолацији“, они сматрају да су дискриминисани, док део јавности која је у почетку протестовала, веће је заборавила и да постоје. Пре тачно два и по месеца, покренута је полемика која је изазвала подељена мишљења локалне власти, јавних предузећа, невладиног сектора и мештана ромског насеља „Марко Орловић“ у Крушевцу, око кога је подигнут зид. (стр. 9, рубрика „Ту око нас“) Даље…

Нема пара за пратиоце деце са инвалидитетом

Пише: Катарина Балетић

Услуга личних пратилаца требало би да помогне деци са инвалидитетом или сметњама у развоју да одлазе у школу, комуницирају са околином и несметано се крећу. Ова услуга у Србији је уведена 2013. на основу Закона о социјалној заштити, а након две године примене показала се као добродошла и корисна, али на жалост и као превелик терет за поједине општине. Последњи доступни подаци за 2015. годину показују да тек у свакој петој локалној самоуправи постоје лични пратиоци, али их ни тамо углавном нема довољно, па се многа деца налазе на листи чекања. Даље…

„Доживотни” протест нишких радника због заосталих плата

Пише: Биљана Љубисављевић

Радиша Спасић (56), дипломирани хемичар, један је од преко 7.000 некадашњих радника пропалих нишких друштвених предузећа који од фирми у којима су радили не могу да наплате заостале зараде. Од предузећа Еи полупроводници у којем је био запослен 20 година Спасић потражује 77 плата. Покушава да их наплати од 2008. године, када је остао без посла. Медју првима је са својим колегама из Електронске индустрије због заосталих зарада изашао на улицу 2009. године и организовао протесте испред Градске куће. Даље…