Међународни дан борбе против сиромаштва : Инклузија

Пише: Биљана Младеновић, заменица менаџерке и економска аналитичарка, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

Ове године обележава се 70 година од проглашења Универзалне декларације људских права. Живот у екстремном сиромаштву фундаментално нарушава људска права, а Међународни дан борбе против сиромаштва (17. октобар) представља подсетник да у Републици Србији око пола милиона становника није у стању да задовољи минималне егзистенцијалне потребе, као и да стопа ризика сиромаштва остаје међу највишима у поређењу са земљама чланицама Европске уније.

Потреба унапређења животног стандарда најугроженијих препозната је од стране Владе Републике Србије која је маја 2016. године усвојила Програм реформи политике запошљавања и социјалне политике у процесу приступања Европској унији. Очекује се да ће први извештај о спровођењу мера планираних овим документом бити припремљен до краја године, када ћемо моћи да оценимо до које мере је динамика планираних реформи реализована.

У 2017. години 7,2% становништва је имало потрошњу испод линије апсолутног сиромаштва, која је износила 12.045 динара месечно, и тиме потрошњу недовољну за задовољење основних животних потреба. Профил сиромашних указује на то да су посебно угрожена лица која се налазе ван градских центара, код којих је стопа сиромаштва два пута већа него код лица која живе у градским подручјима (10,5% насупрот 4,9%), становници региона Јужне и Источне Србије у којима је стопа сиромаштва 12,1%, вишечлана домаћинства и деца. Пресудни значај на останак у сиромаштву имају статус на тржишту рада и ниво образовања – скоро свако пето лице које живи у домаћинству у коме носилац нема завршену основну школу је сиромашно и скоро свако четврто лице које живи у домаћинству у коме носилац није запослен.

Значајан део популације Републике Србије је у ризику сиромаштва, тј. има приходе испод 60% медијане еквивалентног дохотка – чак око 1,8 милиона становника. Према последњим доступним подацима Анкете о приходима и условима живота (СИЛК) спроведене 2016. године, Србија је најлошије рангирана у ЕУ оквирима када је реч о уделу становништва које је у ризику сиромаштва (25,5%). Праг ризика сиромаштва или линија релативног сиромаштва 2015. године износила је 15.416 динара просечно месечно за једночлано домаћинство, односно 32.374 динара за четворочлано домаћинство са двоје одраслих и двоје деце до 14 година. Праг ризика сиромаштва у Републици Србији је нижи него у било којој од 28 земаља ЕУ, изузев Румуније.

У трајном ризику сиромаштва, тј. у ризику сиромаштва у текућој години и током најмање две од претходне три године, према подацима СИЛК истраживања (2016) било је 15,7% популације.

Осећај сиромаштва је веома изражен у Србији. Скоро две трећине (63,9%) становништва је субјективно сиромашно, тј. на питање о могућности домаћинства у коме живе да „састави крај с крајем” одговарају са „тешко” и „веома тешко”. И по овом показатељу Србија је на дну европске лествице.

Заштита минималног животног стандарда на националном нивоу врши се примарно кроз новчану социјалну помоћ. Током 2017. године 260 хиљада појединаца, тј. 104 хиљаде домаћинстава остваривало је право на новчану социјалну помоћ, а „административна линија сиромаштва” по дохотку у Србији износила је 8.120 динара по еквивалентном одраслом.

Ажурираним подацима о сиромаштву и социјалној искључености у Републици Србији можете приступити овде.

Процес измена Закона о социјалној заштити представља одличну прилику да се одговори на део препознатих изазова. Од изузетне је важности да у оквиру измена и допуна Закона пажљиво буду размотрене потенцијалне измене у делу који се односи на адекватност заштите деце и младих – посебно делови којима се одређује висина новчане социјалне помоћи и пондери који се додељују унутар домаћинства.

Још увек нам недостају одговори на многа питања од значаја за унапређење животног стандарда становништва – не знамо како изгледа профил административно сиромашних, не знамо ко су дугорочно сиромашни, који су разлози због којих не могу да изађу из сиромаштва, да ли је адекватан ниво и начин заштите старих и болесних кроз постојећа права и сл. Да бисмо стекли бољи увид у карактеристике најугроженијег дела становништва и били у могућности да на адекватнији начин креирамо и спроводимо политике које доприносе побољшању њиховог положаја, неопходно је да се подаци отварају, размењују и користе. Тренутно се подаци о корисницима новчане социјалне помоћи објављују нередовно, а ниво доступних информација је недовољан за унапређење политика и животног стандарда грађана.

На европском као и на националном нивоу претходних година забележен је опоравак привредне активности са позитивним и убрзавајућим стопама раста бруто домаћег производа, али без утицаја на основне показатеље сиромаштва и неједнакости, тако да остаје отворено питање на који начин ће ове теме ући у фокус активног деловања.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије остаје посвећен извештавању о стању најрањивијих у земљи ради унапређења њиховог положаја кроз развој политика социјалног укључивања. У складу са тиме, пружамо интензивну подршку институцијама и релевантним партнерима са циљем унапређења квалитета и доступности података о сиромаштву и социјалном укључивању. Међуресорна сарадња, размена података и знања, укључивање сазнања академске заједнице и практичара омогућиће да стекнемо бољи увид и адекватније одговоримо на потребе најрањивијих.

(Текст је изворно објављен као Уводник 53. Билтена о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.)