Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Међународни дан људских права обележава се широм света 10. децембра, у знак сећања на датум када је 1948. године Генерална скупштина Уједињених нација (УН) усвојила Универзалну декларацију о људским правима. Обележавање овог међународног дана установљено је пре 70 година, 1950. године, а ове године се обележава под слоганом „За бржи опоравак – Иступи за људска права“ (Recover Better – Stand Up for Human Rights).

Универзална декларација о људским правима је први и још увек најзначајнији међународни, свеобухватни акт и инструмент заштите људских права. У члану 1. Декларације прокламовано је да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима. Сва права и слободе садржане у овој Декларацији припадају свим људима без обзира на њихову расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или друштвено порекло, имовину, или било које друго својство. У деценијама након доношења ове декларације, Уједињене нације су њен садржај додатно конкретизовале доношењем других међународноправних инструмената који су обавезујући за земље чланице ове организације.

Људска права представљају скуп права и слобода које важе за све људе, без обзира на њихове карактеристике – људска права су универзална, недељива, неотуђива, међузависна и међусобно повезана.

На глобалном нивоу, људска права представљају централни фокус Циљева одрживог развоја (SDGs) и Агенде Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године (Агенда 2030). Агенда 2030 усвојена је у септембру 2015. године и представља глобални развојни план који почива на три димензије одрживог развоја: економски раст, социјална инклузија и заштита животне средине.

Слоганом под којим се ове године обележава Међународни дан људских права Уједињене нације указују да људска права морају бити у средишту планова за опоравак света у посткризном периоду. Пандемија Covid-19 је на глобалном нивоу проузроковала продубљивање сиромаштва, пораст неједнакости и различитих видова дискриминације, али и друге изазове у заштити и остваривању људских права. Стога Уједињене нације позивају на спровођење мера које ће водити решавању ових проблема и унапређењу људских права, јер се једино тако може осигурати опоравак и изградња света који је бољи, отпорнији, праведнији и одрживији. Четири кључне окоснице одговора на тренутну кризу су крај свих облика дискриминације, смањивање неједнакости, подстицање солидарности и партиципације и промовисање одрживог и инклузивног развоја.

Заштита и унапређење људских права представљају приоритетне области и у Републици Србији. У претходним деценијама успостављен је уставни, законодавни и институционални оквир у домену људских права, који је усклађен са међународним стандардима. Устав Републике Србије прокламује да је правни систем заснован на владавини права, социјалној правди, људским и мањинским правима. Њиме су гарантована грађанска, политичка, културна, економска и социјална права свим грађанима и грађанкама, а припадницима националних мањина су додатно гарантована индивидуална и колективна права, и то у складу са овим документом, законом и међународним уговорима. Република Србија је ратификовала осам од девет основних међународних уговора Уједињених нација о људским правима^[1]. Будући да је Србија чланица Савета Европе и других међународних организација, у овој области су од значаја и регионални документи о људским правима, а посебно Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода. На националном нивоу, Србија је усвојила низ стратегија, закона и других нормативних аката којима се уређује област унапређења и заштите људских права.

Међутим, потребно је уложити додатне напоре како би сви грађани и грађанке Републике Србије на једнак начин могли да остваре сва права која им припадају и омогућавају пуно учешће у друштвеном, политичком, економском и културном животу. Пуним остваривањем људских права смањује се ризик од социјалне искључености и сиромаштва, коме су посебно изложене различите друштвене групе у Републици Србији, попут Рома и Ромкиња, особа са инвалидитетом, жена, деце, старијих особа, ЛГБТИ заједнице, необразованих лица, незапослених, избеглих и интерно расељених лица и становништва које живи у руралним срединама.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU), од свог оснивања 2009. године, активно учествује у креирању политика усмерених ка побољшању положаја осетљивих група и поштовању људских права кроз различите активности. SIPRU пружа подршку у изради стратешког и нормативног оквира релевантног за област унапређења и заштите људских права свих грађана и грађанки, са посебним фокусом на припаднике и припаднице осетљивих друштвених група, затим анализира механизме и системске мере за њихово спровођење и унапређује систем прикупљања, анализе и коришћења података у циљу доношења јавних политика заснованих на подацима. Тим кроз различите иницијативе и активности доприноси јачању капацитета релевантних актера, како би се на адекватан начин спроводиле активности усмерене на побољшање положаја осетљивих група. Такође, Тим ради на подизању свести заједнице о проблемима са којима се суочавају припадници и припаднице осетљивих друштвених група, али и о њиховим потенцијалима, и информише припраднике/це осетљивих група о њиховим правима.

Пандемија Covid-19 проузроковала је здравствене и социоекономске изазове у животима свих грађана и грађанки у Републици Србији и додатно отежала положај и приступ правима и услугама припадника/ца осетљивих друштвених група. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је, од почетка кризе изазване вирусом Covid-19, реализовао низ активности у циљу утврђивања изазова и ризика са којима се суочавају угрожене категорије становништва и пружио подршку у формулисању препорука за дефинисање мера за ублажавање последица пандемије Covid-19. SIPRU је, у сарадњи са три организације цивилног друштва (Омладински савет Крушевац (Крушевац), Ромски центар за демократију (Врање), ХелпНет (Београд)) и истраживачком агенцијом Ипсос, спровео анкетно истраживање о утицају пандемије Covid-19 на положај осетљивих група у Србији. У анкетном истраживању учествовало је 2006 представника/ца осетљивих група из осам јединица локалне самоуправе, а реализовано је у периоду од јула до августа 2020. године. Налази истраживања указују на изазове и проблеме са којима су се грађани/ке из осетљивих група суочили током пандемије, последице пандемије на приходе и потрошњу домаћинстава и оцену адекватности предузетих мера државе током пандемије Covid-19. На основу резултата истраживања, формулисане су препоруке за увођење мера уколико се епидемиолошка криза настави.

SIPRU је у сарадњи са Тимом Уједињених нација за људска права у Србији и уз подршку Канцеларије Високе комесарке УН за људска права – OHCHR спровео анализу „Последице Covid-19 на положај осетљивих група и група у ризику – узроци, исходи и препоруке“. У њој су описане негативне последице актуелне епидемије на осетљиве групе и групе у ризику, а такође су идентификовани директни, основни и структурални узроци чије је интензивирање (током ванредног стања и целокупне кризе) довело до појачаних или нових облика неједнакости. Налази и препоруке намењени су свим релевантним актерима чијим деловањем се може унапредити положај осетљих група.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије реализовао је истраживање „Иновативне праксе у области социјалне заштите на локалном нивоу у Републици Србији – Одговор на ванредно стање услед пандемије Covid-19“, у циљу идентификације, детаљног описа, као и промовисања иновативне праксе у области социјалне заштите на локалном нивоу током ванредног стања у Србији.

Након проглашења ванредног стања изазваног Covid-19 пандемијом, SIPRU је у сарадњи са Тимом Уједињених нација за људска права и Асоцијацијом ромских координатора отпочео заједнички процес мапирања ризика којима су услед појаве коронавируса и ограничења кретања били изложени житељи и житељке најугроженијих ромских насеља, кршења њихових основних људских права, те појаве додатних ризика од изостављања, још веће искључености и сиромаштва. Истраживање „Мапирање подстандардних ромских насеља према ризицима и приступу правима у Републици Србији, са нарочитим освртом на COVID-19 епидемију“ спроведено је у периоду од краја марта до средине септембра 2020. године и њиме су обухваћена 702 подстандардна ромска насеља, која се налазе на територији 92 јединице локалне самоуправе у којима живи око 168.000 људи.

Са циљем да се испита кретање сиромаштва током пандемије настале 2020. године и стекне увид у ефекте мера Владе Републике Србије на буџетске издатке и основне показатеље сиромаштва и неједнакости, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва је припремио процену кретања основних индикатора сиромаштва након једнократних универзалних мера примењених током Covid-19 пандемије уз оцену ефеката таргетираних мера на основу анализе података Анкете о приходима и условима живота (SILC 2017) и Анкете о потрошњи домаћинстава (АПД 2018).

Тим је од почетка пандемије Covid-19 организовао неколико online конференција и радионица које су имале за циљ да укажу на изазове и проблеме са којима се суочавају грађани и грађанке Републике Србије, са посебним фокусом на додатне изазове са којима се суочавају припадници/це осетљивих група, али и могуће начине решавања новонаставих изазова и проблема. Online конференција под називом „Сиромаштво у периоду пандемије Covid-19 вируса и у посткризном периоду у Републици Србији“ одржана је у мају 2020. године са циљем да укаже на најзначајнија искуства из праксе стечена током периода пандемије, као и да отвори дијалог о препорукама за период који следи. Први панел конференције био је посвећен изазовима са којима су се организације сусретале током рада са корисницима/цама у периоду ванредног стања у Србији, проблемима и начинима њиховог превазилажења, док су током другог панела конференције сагледани различити правци у погледу даљег деловања у циљу сузбијања социоекономских последица пандемије.

Истог месеца организована је и online конференција „Организације цивилног друштва и услуге социјалне заштите у време пандемије“, како би се представили примери добре праксе деловања организација цивилног друштва током пандемије, али и како би учесници/це указали на проблеме са којима се организације сусрећу у својим срединама, истакли најважије активности током пандемије (ванредног стања), али и отворили дебату о актуелним изазовима који се очекују у наредном периоду.

Тим је учествовао у организацији online конференције „Дигитално образовање 2020“, у сарадњи са Центром за образовне технологије на Западном Балкану „Edtech Center Western Balkans“, Заводом за унапређивање образовања и васпитања, Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања, Привредном комором Србије и Фондацијом Петља. Циљ конференције био је да се обезбеди платформа за размену знања запослених у образовању, као и да се омогући запосленима да представе примере добре праксе у употреби информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у настави, иновативне праксе и наставне методе.

Београдски Ignite „УКЉУЧИ СЕ online 8“ који су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету“ одржан је у јуну и то је први догађај овог типа који је одржан на online платформи. Циљ овог догађаја био је да осветли различите аспекте социјалног укључивања током пандемије Covid-19, те да на тај начин укаже на ситуацију о положају рањивих група у условима пандемије, као и да појединачним примерима мотивише и подстакне друге да се и сами укључе или покрену сопствену акцију.

Током трајања вандредног стања, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије настојао је да пружи грађанима и грађанкама све релеватне информације у вези са препорученим мерама у ситуацији епидемиолошке кризе, кроз различите формате (вести, блогови, успешни примери, итд.).

Препоручени додатни садржаји са SIPRU сајта:

• Сиромаштво у доба Covid-19 пандемије и у посткризном периоду у Србији
• Мреже социјалне сигурности у време Covid-19 кризе
• Приступ правди и смањење сиромаштва: научене лекције и изазови у периоду пост-короне
• Транскрипти говора учесника и учесница 43. Београдског Ignite-a

Корисне публикације и анализе:

• Оцена кретања сиромаштва, животног стандарда и одговор на последице Covid-19 пандемије
• Иновативне праксе у области социјалне заштите на локалном нивоу у Републици Србији – Одговор на ванредно стање услед пандемије Covid-19
• Мапирање подстандардних ромских насеља према ризицима и приступу правима у Републици Србији са нарочитим освртом на Covid-19 епидемију
• Последице COVID-19 пандемије на приходе и потрошњу домаћинстава из перспективе осетљивих група
• Листа дигиталних алата за рад са децом и ученицима којима је током учења на даљину потребна додатна подршка

———–

[1] Република Србија је ратификовала: Међународни пакт о грађанским и политичким правима (ICCPR); Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (ICESCR); Међународну конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације (ICERD); Конвенцију о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW); Конвенцију против тортуре и другог суровог, нехуманог или понижавајућег поступања или казни (CAT); Конвенцију о правима детета (CRC); Конвенцију о правима особа са инвалидитетом (CRPD); и Међународну конвенцију о заштити свих лица од присилних нестанака. Једина конвенција која није ратификована је Међународна конвенција о заштити права свих радника миграната и чланова њихових породица из 1990. године.