Влада Републике Србије
Трошкови за здравствене услуге у централно-источној Европи имају катастрофалан ефекат на сиромашнија домаћинства, утврдило је истраживање Европске комисије. За реформу у здравству је нарочито погубан систем подмићивања здравствених радника за услуге које иначе не треба да се плаћају. Удео пацијената који неформално плаћају за кућну посету лекара иде од 7% у Пољској до 36% у Украјини. Готово половина свих пацијената у Литванији и Румунији плаћа приликом пријема у болницу, а у Пољској више од 16%. Србија је наведена као пример и формалног и неформалног плаћања, и то највише индиректног када пацијент сам мора да донесе медицински материјал.
Истраживање „Да ли пацијенти у централној и источној Европи могу да се изборе са нараслим накнадама за услуге здравственог система“ је спроведено у оквиту пројекта ASSPRO CEE 2007, а обухваћене су Бугарска, Мађарска, Литванија, Пољска, Румунија и Украјина, као и Русија, Албанија и Србија.
Већина корисника здравствених услуга у зељама централне и источне Европе пристаје да плаћа легалну партиципацију у случају посете лекара или пријема у болницу ако су услуге квалитетене и приступачне.
Аутори извештаја сматрају да су квалитет и доступност услуге кључни да грађани пристану да плаћају партиципацију и да нестану други видови плаћања односно мита. У супротном, неформалне накнаде за здравствену услугу могле би и даље да постоје упореду са законитим партиципацијама.
Испитујући политике плаћања здравствених услуга у Бугарској, Мађарској, Литванији, Пољској, Румунији и Украјини, ASSPRO истраживачки пројекат Европске уније установио је да су трошкови здравственог у тим земљама пребачени са државе на пацијента. Сврха ове промене је да се створи ефикаснији здравствени систем и подстакну здравије животне навике.
Међутим, подаци показују да су плаћања из џепа, било формална или неформална, значајно оптерећење за кориснике услуга, а често имају негативан утицај и на њихово здравље и на социјално економски положај.
Формалне партиципације постоје у свим европским земљама без обзира на ниво економског развоја и тип финансирања здравственог система.
Само неке земље имају обавезне партиципације за посете лекара и хоспитализацију. Ниво партиципације значајно варира од земље до земље, од једног евра по пацијенту у Бугарској,Чешкој и Летонији, до више од 20 евра у Белгији, Ирској и Шведској.
У Србији, пацијенти плаћају и формално и неформалано, али највише индиректно, наводи се у истраживању. Под индиретним плаћањем се подразумевају медицинска средства која би требало да обезбеди болница, али се тражи од пацијента да их донесе, попут лекова, завоја и другог медицинског материјала.
У мало случајева неформална плаћања су израз истинске захвалности. Али, тај новац се такође даје на захтев или на миг медицинској особља, као и уз очекивања пацијента да ће тако добити бољу негу. Укупна вредност неформалних давања медицинском особљу је значајна, оцењује се у извештају.
Накнаде терају у сиромаштво
Познато је да и мали медицински трошкови могу и те како тешко да падну сиромашнијим домаћинствима када су плаћања пацијената главни извор финансирања расхода за здравство, а могу чак да утичу да и богатија домаћинства постану сиромашна.
У репрезентативном истраживању спроведеном у шест земаља, ASSPRO је открио да између 25 и 49% процената потрошача пријављује озбиљне тешкоће у плаћању медицинских услуга.
За потребе истраживања, “тешкоће” су дефинисане или као позајмљивање новца, продавање имовине или одустањање од лечења као последица притиска да се плати.
На пример, резултату истраживања за Србију показују да је 5% корисника здравственог система прешло у групу најсиромашнијих грађана као последица плаћања разних дажбина за здравствене услуге.
Већина домаћинства тешко може да се избори са таквим наметом, нарочито неко у породици дуго година билује од неке хроничне болести. Иако је предвиђено да најсиромашнији и хрионични болесници буду изузети од бројних плаћања, такви механизми су пропали у Србији, наводи се у извештају.
Истраживање је показало да већина корисника здравстевних услуга у централној и источној Европи нема ништа против формаланих, законских партиципација за посету лекара или хоспитализације када су те услуге квалитетене и свима доступне.
То нарочито важи за Бугарску и Румунији. Нешто веће противљење партиципацијама је у Мађарској и Пољској, нарочито у случају пријема у болницу.
У извештају се подвлачи да релативно велика група корисника у Бугарској, око 20-25%, рекла је да не може да плаћа те партиципације иако се не противи тој идеји. У другим земљама, та група је мања, али ипак обухвата 8-16% корисника у свакој земљи.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар