Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Без треме пред наступ у чувеној миланској “Скали”

Гудачи три музичке школе из Јагодине, Параћина и Ћуприје, као и деца обухваћена системом заштите Центра за социјални рад Новог Сада, свирањем и певањем развијају самопоуздање, стичу музичко образовање, друже се са вршњацима и наступају са најпризнатијим извођачима.

Када после неколико месеци вежбања засвирају на сцени миланске „Скале“ или у Бечу, престоници класичне музике, за младе уметнике сигурно је велико искуство. Још ако оркестром, у чијем су саставу деца из читавог света, диригује славни Густаво Дудамел из Венецуеле, чија је агенда дириговања попуњена неколико година унапред, онда може само да се наслути какав је доживљај.

Око 250 ученика из три музичке школе из Србије, Ћуприје, Јагодине и Параћина, као и малишани обухваћени програмом новосадског Центра за социјални рад, похађају музичке радионице „Ел система Србија” који спроводи Мјузик арт проџект (Music art project).

Најбољи међу њима имали су прилику да учествују на концертима крајем августа у оквиру „Милан Експо 2015”, на трећем окупљања омладинских оркестра који раде по овом моделу образовања.

–„Ел Система“ је настао пре 40 година у Венецуели са мисијом да сиромашној деци омогући стицање основног музичког образовања. Уз помоћ нота омогућава деци из сиромашног миљеа да се склоне са улица, избегну пороке, али и друже се са вршњацима, развијају се као личности. Присутан је у 60 држава и када би се саставио имагинарни интернационални оркестар, са свим малишанима, бројао би четири милиона младих музичара, појашњава Маријана Милошевић Симић, програмски директор. У српским школама је покренут у јесен 2014. године; укључује рад са децом од седам година, до оних у завршним разредима музичких школа. Бесплатан је и деца свирају у оркестрима иако се школују за солисте. Музичко (пред)знање деци није неопходно.

Дружење и заједнички наступ са вршњацима из Хрватске

У Србији је почео да се спроводи прво у Школи за музичке таленте из Ћуприје, а кроз форму хора радило се са петоро штићеника београдског Центра за заштиту одојчади, деце и омладине.

Временом су се прикључили заинтересовани професори са својим ђацима из музичких школа „Владимир Ђорђевић” из Јагодине и „Миленко Живковић” из Параћина, малишани из хранитељских и економско угрожених породица који су већ били део радионица Културног центра Новог Сада, а на препоруку градског Центра за социјални рад. – Музика је универзални језик. Када дете савлада ноту, успешно отпева или одсвира неку деоницу не може да се измери његова срећа, осећај самопоуздања, каже Маријана Милошевић Симић и наставља да појашњава зашто је овај програм вишеструко користан. – Нису само деца из економски сиромашних породица угрожена. Дете које похађа музичку школу, а не поседује свој инструмент, такође је на неки начин сиромашно, додаје она.

Планетарна умреженост омогућава гостовање еминентних уметника. – Не можете да замислите осмех на лицу седмогодишњака, не баш виртуоза на виолини, када га диригент странац постави на место прве виолине оркестра, препричава слике из ових радионица наша саговорница.

Деца из Србије имала су тако прилику да им диригује славни Густаво Дудамел, уз Зубина Мехту један од најтраженијих диригената данашњице. Интересантно је да се и он као дечак у родној Венецуели сусрео са музиком управо кроз „Ел Система“ радионице.

Музицирање које доноси радост

Програм је бесплатан, а професори пролазе кроз обуку да могу да раде са малишанима осетљивих категорија. План је да се у Србији повећа број школа у којима је заступљен. У току су преговори са са директорима школа у Врању и другим градовима на југу земље. Такође, идеја је да се формира бејби оркестар у коме би била деца узраста до девет година. Жеља је и да се набаве инструменти како би што већи број малих музичара могло да научи да свира.

Како Милошевић Симић истиче, од раније је познато колико музика подстиче дечији интелектуални, емоционални, социјални, морални развој. Деца (од 0 до 18 година) су у Србији препозната и као посебно рањива категорија становништва. У односу на 2008. годину, када је 7,1% њих било у ризику од апсолутног сиромаштва, тај проценат је порастао на 12 у 2104. години.

Фото: Слободан Миленковић