Генерални секретар Ђорђе Станичић истакао је да СКГО има представника у Координационом телу у оквиру Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016-2025. Станичић је истакао да ће СКГО свој рад у оквиру овог тела дефинисати и кроз рад Мреже за ромска питања и да ће на тај начин бити направљена веза између локалног и централног нивоа.
Програмом који спроводи Министарство здравља „Спровођење Акционог плана о здравственој заштити Рома“ уведене су здравствене медијаторке које су својим радом унапредиле здравље Рома закључак је Мреже за ромска питања СКГО, која је одржана 20. априла 2017. године у Београду. На скупу је било речи о учинку здравствених медијаторки од увођења програма, побољшањима здравствене заштите ромске популације и животног окружења у ромским насељима, као и о даљим плановима у овој области.
Министарство здравља 2008. године подржало је пројекат увођења здравствених медијаторки у здравствени систем Србије и финансијски подржало тада 75 здравствених медијаторки. Радно место здравствене медијаторке налази се у патронажној служби Дома здравља, где оне сарађују са сарадницима у Дому здравља, Центром за социјални рад, филијалом РФЗО и локалном самоуправом. Здравствена медијаторка повезује здравствени систем и Роме. Улога здравствених медијаторки је да воде евиденцију о здравственом стању припадника ромске националности, да раде са њима на подизању свести о неопходности вакцинације деце, као и значају правилне исхране и хигијенских навика. Здравствене медијаторке обезбеђују бољи увид здравствених установа у стање тих насеља, а житељима указују на значај правовременог јављања лекару. Здравствена медијаторка није здравствени радник, али она повезује здравствени систем и грађане неформалних насеља.
Помоћница министра у Сектору за јавно здравље и програмску здравствену заштиту у Министарству здравља Весна Књегињић рекла је да је број тренутно запослених здравствених медијаторки недовољан. Госпођа Књегињић је изјавила да се Министарство здравља тренутно суочава са великим изазовима од којих је један и недостатак великог броја здравствених радника у Србији, и да ће се за сада њиховог рад и даље пројектно финансирати.
Експерт Регионалног савета за сарадњу Осман Балић рекао је да здравствене медијаторке већ осам година раде у Србији у „хаотичном, неформалном систему“ и да очекује да ће доћи до институционализације њиховог радног места, као и до неопходног повећања њиховог броја као што је предвиђено Оперативним закључцима са Семинара о социјалном укључивању Рома и Ромкиња у Републици Србији, као и Акционим планом за поглавље 23: Реформа правосуђа и основна права. С обзиром да здравствених медијаторки тренутно има око 70 широм Србије, и да све док су на пројекту Министарства здравља, оне немају системску одрживост, преко је потребно да се њихова радна места стандардизују и да оне постану део здравственог система. Он је казао да је „Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2016. до 2025. године“ значајна јер има фокус на ниво локалне самоуправе, где се реално и одвијају политике социјално-економског оснаживања Рома и Ромкиња.
Заменица директора Дома здравља у Нишу Јасмина Ранковић истакла је да та установа сарађује са ромским организацијама већ 15 година и да је пројекат увођења здравствених медијаторки од 2009. године допринео да се сарадња побољша. „Медијаторке покривају на територији града Ниша 14 насеља и 27 села од укупно 63 села која припадају граду Нишу, и у периоду од 01.01.2013. до 31.12.2016. здравствене медијаторке обавиле су 12 472 кућне посете, вакцинисано је 686 деце, а систематским гинеколошким прегледима обухваћено је 570 жена „, казала је Ранковић.
Представник Одељења за друштвене делатности града Лесковца Братислав Нешић рекао је да су активности Дома здравља Лесковац са медијаторкама почели 2008, где је просечан број посета трудницама на годишњем нивоу 94, а породиљама 105, а интезивнија сарадња са ромском заједницом на унапређењу положаја Рома у том граду почела је 2014. године када је градско веће формирало Мобилни тим за инклузију Рома. „Посебна пажња је посвећена повећању свести код ромске популације, у давању значаја образовању и смањењу броја Рома који напуштају основне школе“, казао је Нешић.
Асоцијација здравствених медијаторки апеловала је на све надлежне, да се њихово тренутно стање реши и да се њихово радно место систематизује, да су оне стална подршка у 18 градова у Србији + град Београд; 23 општине и 11 градских општина, и да поред тога што су помогле многим Ромима широм Србије да остваре право на здравствено осигурање, сада се и оне саме суочавају са тим проблемом јер немају здравствено осигурање. Медијаторке раде за плату која износи 18 400 динара, пошто су пројектно ангажоване потписују Уговор о раду, односно Уговор о делу, и тиме немају плаћено пензионо осигурање.
На скупу је пропраћена и најава Министарства здравља, да ће до краја године посао у здравству Србије добити 631 лекар, 30 фармацеута-биохемичара и 1.349 медицинских сестара и техничара – укупно 2.010 медицинара, са апелом да се приликом одабира будућих здравствених радника води рачуна и о заступљености представника националних мањина на овим пословима.
Скуп је одржан у оквиру пројекта „Институционална подршка СКГО – друга фаза“, који финансијски подржава Швајцарска агенција за развој и сарадњу (SDC).
Извор: www.skgo.org
Оставите коментар