Влада Републике Србије
Бонитетска кућа Дан и Бредстрит (Dun and Bradstreet – ДиБ) оценила је у јулском извештају да је за Западни Балкан ово најнестабилнији период у 21. веку и задржала је Србију на рејтингу DB5, којим се означавају земље с високим ризиком пословања, објављено је 21. јула. Нижи рејтинг од Србије у региону има Босна и Херцеговина. Као проблем у Македонији аналитичари ДиБ навели су протесте, у БиХ међусобно повезане кризе власти док за Косово кажу да је у стању политичког распада и масовног егзодуса становништва. ДиБ је као спољни ризик за Србију навео проблеме у Грчкој, која је важан трговински партнер Србије, док је као унутрашњи фактор који у великој мери утиче на пословно окружење издвојио сиву економију.
Како је саопштила бонитетска кућа Рејтинг, која заступа ДиБ у Србји и Црној Гори, стабилност у региону опада, а Македонија, Босна и Херцеговина и Косово су у стању озбиљне политичке кризе.
У извештају који обухвата ризике пословања у 132 земље света, Србија је у групи земаља с високим ризиком, а од европских држава друштво јој праве Грчка, Кипар, Казахстан, Азербејџан и Грузија.
Рејтинг који ДиБ додељује некој земљи указује на ризик пословног окружења и даје информације о ефикасности плаћања ка иностранству, као и о исплативости потенцијалних инвестиција.
Од земаља у окружењу бољи рејтинг од Србије имају Словенија и Хрватска, затим следе Бугарска, Румунија, Албанија, Мађарска и Македонија којој је у јулу снижен рејтинг услед политичке неизвесности. Нижи рејтинг од Србије има Босна и Херцеговина.
Аналитичари ДиБ су у извештају навели да се Македонија суочава са масовним протестима, Босна пати од низа међусобно повезаних криза власти и претњи отцепљењем док је Косово у стању политичког распада и масовног егзодуса становништва.
Наводи се да је спољни ризик на Западном Балкану додатно увећан деловањем ЕУ и Русије и додаје да, услед својих унутрашњих политичких и економских проблема, Европска унија није више у стању да се наметне у региону док, са друге стране, Русија постиже важну стратешку предност и декларативно охрабрује поједине групе, као што су босански Срби, у остваривању њихових политичких циљева.
“Иако не постоји непосредна опасност од повратка немира деведесетих, криза у региону могла би да се продуби, посебно уколико се пољуља стабилност у Грчкој. То може имати озбиљне последице по Србију: у БиХ и на Косову су српске заједнице многољудне, док догађаји у Македонији могу довести до преливања велике заједнице албанске мањине на Косово”, наводе аналитичари.
Истиче се да ће се српска влада трудити да Србија буде изван тих суседских нестабилности, али неће остати равнодушна уколико етнички Срби буду у опасности.
ДиБ оцењује и да спољнополитичка дешавања могу имати директан и непосредни утицај на српску економију уколико Грчка изађе из евро зоне.
“Грчка и Србија су важни трговински партнери, више од 250 грчких фирми послује у Србији и грчке банке имају велики удео у српском банкарском сектору. Уколико Грчка буде приморана да напусти евро, вероватно ће уследити период економске турбуленције са негативним последицама на трговинске токове и одрживост грчког капитала у Србији”, наводи се у извештају.
Поред тога, Србија је изложена индиректним ефектима евентуалног грчког изласка преко осталих земаља, чланица зоне евра, са којима је Србија чврсто интегрисана.
“Иако је тешко предвидети читав низ последица грчког изласка, ефекат би несумњиво био дестабилизирајућ и рецесиван. Ово би додатно успорило опоравак српске привреде”, оценили су аналитичари ДиБ.
Као унутрашњи фактор који значајно утиче на пословно окружење у Србији, ДиБ наводи да је један од највећих проблема у пословању сива економија која, према недавној анализи Фискалног савета Србије, представља око 30% бруто домаћег производа (БДП).
“Свесна тог проблема, влада је предузела кораке за јачање пореске контроле, али проблем неформалног сектора и даље постоји услед корупције пореских инспектора, неусклађености закона као и недовољно јаке извршне функције”, наводи се у извештају ДиБ.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар