Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Тамаре Драговић на 32. Београдском Ignite-у “Укључи се бр. 3” (29. октобар 2015., Impact Hub, Београд)

Кад сам кренула у средњу школу, донела сам важну одлуку: да ћу у животу радити само оно што бих радила и да ми за то нико не плаћа.

Кад сам добила децу, од њих сам научила да будем 100% укључена и 100% присутна. То је за мој живот била добитна комбинација.

Кад сам 2009. године постала мама, била сам најсрећнија и најиспуњенија на свету, али сам у исто време била усамљена. И како нисам имала срећу да добијем децу у исто време кад и моји пријатељи, ја сам чезнула за другим мамама, да са њима размењујем искуства, да са њима шетам, а највише од свега – да са њима делим своје бојазни. Тада сам своју ситуацију искористила за своју трансформацију и схватила да наша одговорност почиње у нашим маштањима.

И тако сам, пар година касније, упознала две дивне жене и маме са којима сам најпре почела да се пословно подржавам, затим смо почеле да се дружимо, а онда су и деца почела да нам се друже. Увек смо имале састанке у Бејглу, да бисмо подржале и друге, и схватиле смо да су наши састанци супер провод и да не постоји ништа што удружене жене не могу да ураде. Дошле смо на идеју да пружимо подршку другим мамама које пролазе кроз исто што и ми на почетку свог родитељства. У том тренутку све три смо биле предузетнице, све смо се бавиле новим пословима, тј. нисмо се бавиле својим примарним занимањима, а наши послови су били везани за нашу децу и расли су са нашом децом. Тако су Соња Дакић, Милица Чалија и Тамара Драговић постале УдруЖене, са идејом да подрже друге маме. Имамо свој манифест, а најважније у њему је да ћемо бити срећне у сваком тренутку.

Када су рођене УдруЖене, удружење “Рода – родитељи у акцији” из Хрватске имало је акцију прикупљања носиљки и марама за маме избеглице са Блиског истока и из северне Африке. У договору са тим удружењем, ми смо преузеле ту иницијативу на нивоу Србије, али смо је трансформисале у личну иницијативу. Хтеле смо да позовемо друге маме да подрже маме избеглице и одзив је био огроман, тако да смо добиле фидбек да је понекад људима само потребно нешто да их покрене. Желеле смо да мамама избеглицама олакшамо ношење деце на њиховом јако тешком путу, али нам је било важно и да их емотивно подржимо, да сваког погледамо, да му се насмејемо, и увек смо добиле осмех заузврат. Мараме смо прво делиле у Београду, а касније смо прешле у Шид, кад су избеглице промениле свој пут.

Када, после свега, дођете кући, укључени сте и све вас боли, тешко вам је. Да, понекад боли кад се отворите. Али, најважније од свега је да тако долазите до неких важних питања. Док сам лежала сува и сита поред своје деце, питала сам се да ли то сме да буде моја привилегија? Схватила сам да не сме, да је то свачије право! На том путу смо увиделе да и други људи имају личне иницијативе – упознале смо једног Боба који је на тај прашњави пут дошао својим колима из Калифорније и помагао тако што је давао деци сокове, а мамама воду. Све то нас је некако још више удружило и још више нас подстакло да подржавамо маме. Схватиле смо да свака вила треба да добије своја крила, ма како то у неком тренутку изгледало тешко.

Ма колико вам се чини да мало можете да урадите – минимално мало – кад свако од нас уради мало, то постаје много, поготово за људе који су у најтежој животној ситуацији.

***

32. Београдски Ignite “Укључи се 3”, посвећен обележавању Међународног дана борбе против сиромаштва и теми социјалног укључивања, одржан је 29. октобра 2015. године у простору Impact Hub-а (Македонска 21) у Београду, у организацији Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружења „Србија у покрету“.

Десет сјајних и инспиративних говорника је и овог пута, уз превод на знаковни језик и у простору који испуњава стандарде приступачности, у петоминутним наступима представило шта за њих значи социјално укључивање. Тако је публика могла да сазна: како у Србији изгледа живот са HIV/AIDS; да ли наше друштво прихвата особе које су промениле пол; да ли је кретање помоћу колица препрека за активан живот; како својој породици изградити дом сопственим рукама; како кроз самозапослење стићи до посла који се воли; како музика може да помогне у оснаживању младих; како свако од нас може помоћи избеглицама које пролазе кроз Србију; како инклузивним образовањем подржати професионални развој особа с аутизмом; да ли је могуће водити активан живот и након 60. године живота.

Тамара Драговић је Мама Тамаришка двема девојчицама од три и шест година. Верује да љубав и благотворни додир могу да промене свет. Завршила је студије Филмске и ТВ камере, снима филмове, бави се видео-артом и фотографијом. Тамара је инструкторка Међународне асоцијације за масажу беба (IAIM). Удружила се са још две маме са жељом да оснажи све маме, а за УдруЖене не постоје несавладиве препреке.