Влада Републике Србије
Инфекција вирусом HIV дијагностификована је код више од 142.000 људи у Евопи у 2014. години, што је највећи број новоустановљених инфекција у једној години још од осамдесетих, када је почело праћење. На истоку континента вирус HIV се најчешће преноси хетеросексуалним контактима, а у земљама ЕУ сексуалним односима између мушкараца. Светски и европски здравствени стручњаци упозоравају да Европа у последњих десет година није учинила довољно да заустави HIV и траже бољу превенцију, тестирања ради раног откривања и лечење за све инфициране, с посебном пажњом на угрожене групе попут миграната. У региону централне Европе Србија је, уз Македонију, земља са најмање откривених инфекција вирусом HIV у 2014.
Подаци Европског центра за превенцију и контролу болести (ECDC) и Регионалне канцеларије за Европу Светске здравствене организације (СЗО), објављени поводом 1. децембра, Светског дана борбе против сиде, показују да раст епидемије HIV у Европи предводи исток региона.
На истоку Европе број оних којима је постављена дијагноза је више него удвостручен у последњих десет година.
Како се наводи у извештају СЗО и ECDC, за повећање броја инфицираних на истоку Европе одговорно је хетеросексулано преношење, мада је и број инфицираних “преко игле” – узимањем дроге интравенозно, значајан.
Упркос бројним програмима превенције, у чланицама Европске уније и Европског економског простора (EEA) секс између мушкараца је доминантан начин преношење вируса HIV.
У два од три нова случаја инфекције HIV вирус је откривен међу грађанима пореклом Европљанима, а у трећини је реч о грађанима страног порекла, укључујући мигранте.
Упозоравајући да је упркос свим напорима у борби против HIV у Европи регистрован највећи до сада број новоинфицираних, директорка СЗО за Европу Жужана Јакаб (Zsuzsanna) позвала је европске земље да “једном за свагда зауздају епидемију HIV”.
“Од 2004. је стопа новопостављених дијагноза у неким земљама ЕУ и EEA више него удвостручена док је у другим смањена за 25%. Све у свему, стање са епидемијом HIV није се много променило”, казала је вршилац дужности директора ECDC Андреа Амон (Ammon).
Како је додала, “то значи да одговор ЕУ и EEA на HIV није био довољно ефикасан да се убележи значајан пад у последњих десет година”.
ECDC и СЗО траже од европских земаља бољу превенцију ширења вируса, дијагностификовање и лечење угрожене популације, укључујући мигранте и избеглице.
Србија и централна Европа
У региону централне Европе, у који је сврстана Србија, у 2014. је у 14 од 15 земаља (за БиХ нема података за 2014.) код 4.950 људи откривена инфекција HIV или 2,6 на 100.000 становника.
Највећи број нових случајева инфекције HIV убележен је на Кипру – 6,5 на 100.000 људи, а следе Румунија (4), Бугарска (3,4) и Црна Гора (3,2).
Најмање нових инфекција откривено је у Србији (1,4 на 100.000) и Македонији (такође 1,4), као и Словачкој (1,6).
У региону централне Европе у 2014. је највише нових случајева инфекције HIV откривено у старосној групи 30-39 година, 34% случајева, а следе млади од 15-24 године (15%).
Сексуални однос између мушкараца био је у 2014. водећи за пренос инфекције HIV у десет земаља централне Европе, укључујући Србију, док је хетеросексуално преношење превладало у Албанији и Румунији.
Подаци из извештаја показују да је између 2005. и 2014. у централној Европи број нових дијагноза инфекције вирусом HIV сексом између мушкараца више него утростручен, број хетеросексуалних преноса повећан је 26% а број новоинфицираних “преко игле” је ушестостручен.
Истовремено је број нових дијагноза због преноса са мајке на дете смањен за 13%, на 26 деце у 2014. са 30 у 2005.
У Србији 2.076 инфицираних
У Србији, према званично доступним подацима, живи 2.076 особа инфицираних вирусом HIV, а процењује се да око 1.100 особа не зна да је инфицирано тим вирусом, саопштио је Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Како је наведено, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик подвргне тестирању.
“Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно, поверљиво и бесплатно, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних особи да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирње, али и да препозна стварни ризик”, наводи се у саопштењу.
Додаје се да HIV позитивне особе имају могућност да уђу у програм лечења, како би инфекција HIV-ом постала хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети.
Правовременим и адекватним лечењем контролише се стање заражене особе и смањује се могућност даљег преношења, навео је “Батут”.
Сида
Према подацима ECDC, у 2014. је у земљама централне Европе било 932 особа са дијагнозом сиде (AIDS), што одговара 0,5 на 100.000 људи. Највише их је било у Румунији (1,9 на 100.000 становника), Албанији (1,7) и Црној Гори (1,1).
Дијагнозу сиде у осталим земљама региона има мање од једне особе на 100.000 људи.
У последњих десет година број новопостављених дијагноза сиде у централној Европи повећан је за 25%, са 0,4 на 100.0000 становника или 750 случајева у 2005. на 0,5 на 100.000 или 932 случаја у 2014.
Од девет земаља које су известиле о више од 20 нових случајева сиде у 2014, стопа је повећана у шест – Албанији, Бугарској, Чешкој, Мађарској, Румунији и Турској, у две је смањена – Србији и Пољској, док је у Хрватској била стабилна.
Када је реч о преношењу, од 2005. до 2014. је број нови дијагноза сиде код мушкараца инфицираних у сексуалсним односима са мушкарцима повећан за 105%, код оних инфицираних интравенозним дрогирањем за 72% а код инфицираних хетеросексуалним контактом за 32%.
Смртност људи којима је дијагностификована сида у централној Европи је ниска и стабилна. Како се наводи, у 14 земаља је у 2014. забележено 365 смртних случајева према 366 у 2005. години.
Већи ризик за мигранте због социјалне искључености
Извештај СЗО и ECDC показао је и да је током последњих десет година број постављених дијагнозе инфекције вирусом HIV у Европи код миграната значајно смањен. Подаци указују и да је велики број миграната заражен након доласка у Европу.
“Избеглице и мигранти остају приоритет за превенцију HIV и негу. С обзиром да су избеглице и мигранти жртве социјалне искључености у земљама у које стижу, ризик од инфекције је код њих већи и њихов статус може да их подстакне на ризично понашање, чиме се повећава опасност од инфекције”, упозорила је Жужана Јакаб.
“Ми из СЗО тражимо од свих земаља Европе да омогуће превенцију, тестирања на HIV и услуге лечења свим избеглицама и мигрантима, без обзира на њихов правни статус. То је такође најбезбеднији начин да се популација резидената заштити од инфекције HIV”, казала је Јакаб.
У извештају се наводи и да је готово половина инфекција вирусом HIV у Европи откривена касно, што значи већи ризик по здравље, опасност од смртног исхода и преношења HIV.
Велики број случајева сиде у источним деловима Европе потврђује штету од касног постављања дијагнозе инфекције вирусом HIV, одлагања терапије и ниске покривености третманом.
Стручњаци СЗО и ECDC истичу и значај раног тестирања.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар