Пољопривредници у Србији ће од друге половине 2016. мооћи да се пријаве за прве позиве за коришћење претприступних фондова за пољопривреду (IPARD), а до краја 2023. моћи ће да искористе 175 милиона евра. У министарству пољопривреде сматрају да би удружења пољопривредних произвођача сада требало да помогну члановима да се припреме за коришћење овог новца. Како наводе, воде се разговори са банкама да се омогуће кредити пољопривредницима за потребна улагања, будући да се новац из IPARD фонда добија тек након остварене инвестиције. У Београду је 11. фебруара одржана прва седница Одбора за праћење програма IPARD II.
Србија ускоро очекује акредитацију за IPARD, а у мају или јуну у Београд долазе и ревизори из Брисела који би требало да процене спремност Србије.
“Ми за то време поправљамо неке административне ствари тако да се први позиви могу очекивати у другој половини ове године”, рекао је помоћник министра за рурални развој Драган Мирковић након седнице Одбора.
Захтев за акредитацију је, како је навео, Србија поднела у новембру 2014. године, док је Министарство пољопривреде у новембру 2015. поднело захтев за самостално коришћење средстава.
Да бу се Србија оспособила за коришћење новца, недавно је одобрено запошљавање 103 особе у Управи за аграрна плаћања, ау Министарству наводе да ће у будућности бити потребно даље ширење капацитета.
Првих 15 милиона евра из IPARD је, како је навео Мирковић, већ на рачуну Србије, а за период 2014-2020. Србија ће на располагању имати 175 милиона евра, с тим што новац може да се троши са задршком од 3 године, односно за 2014. закључно са 2017, што значи да се ових 175 милиона евра треба искориситит до 2030. године.
Мирковић је рекао да је тешко проценити темпо расписивања позива и коришћења новца. Наиме, акредитација ће ићи постепено за разлићите мере у оквиру IPARD, а и сама процедура траје, јер се инвестиција мора реализовати, и тек након што се потврди да је у складу са европским стандардима пољопривредник или прерађивач добија новац.
Улагања која ће тај новац донети биће, како је рекао, до 400 милиона евра. Поред 175 милиона евра, додатних 25% ће морати да сфинансира Србија, док ће и сами произвођачи морати да учествују у инвестицији са око 50%, мада тај удео варира. IPARD II програм се користи за повећање продуктивности и конкурентности пољопривреде Србије, усклађивање са стандардима ЕУ, прилагођавање захтевима домаћег и иностраног тржишта, као и побољшање квалитета живота у руралним подручјима.
Како превазићи тешкоће
Мирковић је рекао да су у савет за праћење IPARD, поред представника државних тела која учествују у трошење фондова, укључена и удружења пољопривреда. Од њих у Министарству очекују да се ангажују и помогну својим члановима да се оспособе за коришћење новца, односно спровођење потребних процедура.
У Министарству се надају да ће за почетак макар већи произвођачи бити спремни да се пријаве и искористе новац за унапређење стандарда и конкурентности који им је на располагању.
Друга препрека би за део произвођача могао да буде новац, будући да они сами морају да финансирају инвестицију, након чега добијају повраћај.
Према Мирковићевим речима у току су разговори са банкама како би се омогућиле кредитне линије за део произвођача који по садашњим условима не би до новца могли да дођу. Рекао је да су у банкама заинтересовани.
Навео је да време у којем се очекује повраћај новца из IPARD зависи од природе инвестиције. На пример, уколико је реч о набавци опреме попут камиона, лако је доказати да ли је инвестиција у складу са европским стандардима јер је сама опрема већ обележена и стандардизована, док за проверу увођења стандарда у производњу треба мало више времена.
Новац ће моћи да користе сви у пољопривредном сектору, и пољопривредни произвођачи, регистрована газдинства, као и задруге. Услов је да јавни капитал не учествује са више од 25%.
Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs
Оставите коментар