Влада Републике Србије
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објавио је анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа“.
Публикација је припремљена у оквиру иницијативе за израду аналитичког осврта на положај осетљивих група у контексту приступања ЕУ коју је Тим покренуо са следећим циљевима:
- да се повећа видљивост изазова са којима се суочавају рањиве друштвене групе у Републици Србији;
- да се информишу заинтересоване стране о тренутним процесима у развоју стратешког и законског оквира у области социјалног укључивања;
- да се подстакне дијалог и сарадња на испуњавању обавеза у процесу приступања Србије ЕУ у области социјалног укључивања.
Серија информативно-аналитичких прегледа стања о положају рањивих група у контексту испуњавања обавеза у процесу европских интеграција намењена је широком кругу заинтересованих страна: доносиоцима одлука, државној администрацији и запосленима у јединицама локалне самоуправе, развојним партнерима, организацијама цивилног друштва, академској заједници и новинарима/кама.
Преглед стања обухвата следеће осетљиве групе: Роми и Ромкиње, особе са инвалидитетом, ЛГБТИ, жене, деца, старији, млади, националне мањине, мигранти и тражиоци азила, особе које живе са HIV-ом. Четврта анализа у низу тиче се положаја ЛГБТИ особа у процесу европских интеграција.
Анализа „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа“ својим садржајем пружа широк аналитички осврт на положај ЛГБТИ популације са аспекта испуњавања обавеза у процесу приступања Републике Србије Европској унији (ЕУ). Први део истраживања уводи информације о положају ЛГБТИ особа из аспекта испуњавања обавеза у процесу приступања Србије ЕУ тиме што истиче главне налазе Извештаја Европске комисије (ЕК) као и истраживања невладине организације Лабрис и Агенције ЕУ за основна права (FRA). Други део истраживања тиче се социо-економског положаја ЛГБТИ популације у Србији кроз сагледавање њиховог статуса у оквиру тржишта рада, образовног система и здравља и здравствене заштите, те перцепције јавног мњења, појаве дискриминације, инциденце и преваленце насиља према припадницима ЛГБТИ популације. Следећи сегмент описује доступност података о положају ЛГБТИ популације у Србији кроз истицање најважнијих институционалних капацитета у овом погледу. Важан део анализе чини и законодавни оквир Републике Србије, извесне измене и допуне суштинских прописа и регулативе које се односе на различите политике, а регулишу положај ЛГБТИ особа. Наредни део истраживања представља преглед стања и обавеза у процесу приступања Европској унији, како би се затим дошло до закључака и кључних препорука за унапређење положаја ЛГБТИ популације у Србији.
Најважнији налази кратке анализе истичу да ЕК Извештајем за Србију за 2021. годину указује на неопходност додатних напора на доследној и ефикасној примени прописа нарочито у области спречавања говора мржње. Такође, налази истраживања невладине организације Лабрис констатују да 56% ЛГБТИ испитаника изражава страх због своје сигурности, те из тог разлога већина ЛГБТИ особа настоји да сакрије свој идентитет. FRA резултати истраживања указују на то да 53% ЛГБТИ особа у Србији избегава да буде отворено око свог идентитета члановима породице, пријатељима и комшијама из страха да ће бити нападнути, малтретирани или да ће им претити.
У погледу социо-економског положаја ЛГБТИ популације у Србији истакнуто је даш, када је реч о сегменту тржишта рада и истраживању Повереника за заштиту равноправности, 71% анкетираних послодаваца, 69% запослених и 66% незапослених верује да се ЛГБТИ особе вређају и понижавају на послу. FRA истраживање је показало да се 16% ЛГБТИ особа осећало дискриминисано у потрази за послом (39% транс особа), док је 24% испитаника било изложено дискриминацији на послу (49% транс испитаника) у претходних 12 месеци.
Када је реч о здравственој заштити према истраживању FRA, 36% ЛГБТИ особа у Србији своје здравље је доживљавало као врло добро, 42% као добро, 17% као солидно, 4% као лоше и 1% као врло лоше. Додатно, скоро половина (41%) ЛГБТИ особа скрива свој идентитет у здравственим установама због страха од напада и претњи.
Према подацима Министарства просвете, науке и технолошког развоја, извештавање у вези са насиљем у школама се повећава: 820 случајева је пријављено у школској 2017/18, 890 у 2018/19, а 950 у 2019/20. Упркос постојећој заштити, ЛГБТИ деца и омладина у Србији и даље се суочавају са високим нивоом дискриминације и злостављања.
У истраживању јавног мњења које је Повереник за заштиту равноправности спровео 2019. године, људи у Србији су ЛГБТ особе (заједно са Ромима и женама) доживљавали као најосетљивије на дискриминацију (33% испитаника), док су истовремено изјавили да више воле да се не друже са њима.
Правно признавање пола уведено је у законодавство Републике Србије изменама Закона о матичним књигама и припадајућег Правилника о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола. Према подацима Министарства државне управе и локалне самоуправе, од јануара 2019. године до средине 2020. године 38 особа је променило полни маркер у матичним књигама (20 особа је полни маркер променило из женског у мушки и 18 из мушког у женски пол).
Имајући у виду да и у оквиру саме ЕУ права ЛГБТИ особа остају у сфери препорука земљама чланицама, не постоје јасне смернице о обавезама Републике Србије кроз процес приступања ЕУ у том погледу. У оквиру активности планираних АП 23 Република Србија је 2021. године усвојила измене и допуне Закона о забрани дискриминације у циљу остваривања пуне хармонизације са европским правним тековинама. Учињеним изменама у Закон су уведени појмови сексуалне и родног идентитета, те забрана дискриминације по основу пола, рода и родног идентитета. Важан корак у унапређењу права и положаја ЛГБТИ заједнице у Србији било би и усвајање Закона о истополним заједницама, што није део преговарачког оквира са ЕУ, али је препорука Савета Европе.
Главне препоруке анализе односе се на неопходност примене постојећих прописа и олакшавања друштвеног дијалога о недостајућим документима јавне политике из домена права ЛГБТИ особа. То се постиже једино подизањем свести свих актера у јавном сектору и реализацијом у пракси. Од кључног значаја је обезбедити јасне и мерљиве кораке за стварање безбедног окружења и унапређење толеранције према ЛГБТИ особама, уз обезбеђивање делотворне превенције ради спречавања аката насиља и нетолеранције према ЛГБТИ особама. Неопходно је радити на смањивању социјалне дистанце, стереотипа и предрасуда према ЛГБТИ особама. Такође, треба обезбедити континуирано подизање капацитета полицијских службеника, судија, тужилаца, државних службеника и адвоката. Неопходно је подизање свести о важности података разврстаних према сексуалној оријентацији, родном идентитету и полу.
pdf [3 MB]
Оставите коментар