Влада Републике Србије
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, припремио је публикацију „Предузетничко образовање: Компаративни преглед образовних политика, модела и праксе”. Публикација је израђена у оквиру пројекта „Подршка спровођењу Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике у Републици Србији са фокусом на политику запошљавања и повећања запошљивости младих“, финансираног средствима подршке Швајцарске агенције за развој и сарадњу.
Циљ студије
Циљ документа је да мапира и систематизује постојеćе праксе предузетничког образовања и пружи препоруке за његов будуćи развој у Србији. Република Србија је последњих година препознала важност предузетништва и на различите начине га интегрисала у стратешки и законодавни оквир различитих сектора (нпр. образовање, економија, омладина, итд.), али и остваривала активности везане за предузетничко учење. Намера документа је да се на основу приказаних искустава и добијених података из праксе стекне увид у примере добре праксе, јаке стране система и области у којима је потребно додатно унапређење система предузетничког учења.
Такође, сажети приказ политике и пракси предузетничког учења треба да послужи доносиоцима одлука као основа за разматрање будућих праваца развоја предузетничког учења и деловања у односу на постављене стратешке циљеве и у складу са смерницама и праксом земаља ЕУ.
Преглед публикације
Публикација даје преглед законске и стратешке регулативе у области предузетничког образовања у земљама Европске уније, Западног Балкана и Турске и начине интеграције предузетничког учења. Такође, документом се даје увид у надлежности различитих институција и партнерских организација у Србији које су укључене у предузетничко учење и процену ефеката и утицаја увођења различитих концепција предузетничког учења.
Документом се по први пут пружа увид у ефекте увођења предузетништва као предмета у формални систем образовања. Заједно са подацима из постојећих студија, овај део омогућава увид у различите модалитете увођења предузетничког образовања у Србији у различитим школама и на различитим нивоима образовања (основним школама, средњим стручним школама, итд.) и процењује утицај оствареног модела на ученике, наставнике, школу, итд. На основу свега наведеног, дате су препоруке за унапређење система предузетничког учења.
Шта је то предузетничка компетенција?
Предузимљивост и предузетничку компетенцију чини скуп знања, вештина, способности и ставова: сазнања о расположивим могућностима, креативност, сналажљивост, проактивност, самоиницијативност, упорност, одлучност, досетљивост, спретност, склоност ученика да сами уносе промене и позитивно реагују на њих, иновативност, воља за преузимањем ризика, мотивисаност, планирање, организација, анализирање, комуникација, моћ уверавања, самоувереност, самопоуздање, стварање нове вредности и из „ничега нешто“, прихватање одговорности за своје поступке и живот, развијање стратешке визије, системски приступ проблему, постављање циљева и њихово остваривање, предузимање акције, праћење и вредновање и извештавање; стварање и спровођење пројеката; способност тимског рада, флексибилност, способност препознавања сопствених предности и слабости, уочавање прилика, способност промоције; позитиван став према променама и иновацијама, спремност препознавања подручја за предузетничке вештине.
Ова компетенција се манифестује кроз самоиницијативно предузимање акције са циљем промене окружења и побољшања услова у којима живимо и радимо, било да је у питању школа, локална заједница или шире окружење. Њено развијање и неговање води преузимању контроле над својим делима, одговорности за сопствени живот, активном мењању стварности, личној афирмацији. Поред тога, она омогућава да се у складу са својим изборима бавимо оним што волимо, будемо признати у друштву и остваримо профит.
Ставови ученика и наставника у Србији – налази истраживања
Као и када је у питању свеукупна популација ученика средњих стручних школа који су имали предмет предузетништво, највећи број испитиваних ученика обе генерације је наставио са школовањем. У исто време, занемарљив број ученика је покренуо сопствено пословање, али се ова чињеница не може гледати ван укупног економског контекста и не може се приписати мањку ефикасности или утицаја предмета предузетништво.
Ученици сматрају да им је предузетничко учење помогло у повећању независности, одговорности, способности планирања, као и у повећању иновативности и креативности. Део ученика је изјавио да су примери успешних предузетника представљали подстицај и повећали њихову жељу да се једног дана професионално остваре.
Највећи број ученика предузетништво посматра као један од многобројних предмета који су имали током школовања и сматра да он није утицао на њихов избор занимања, као ни на то да ли ће радити у јавном или приватном сектору.
Наставници који су пролазили директну обуку за остваривање предмета предузетништво сматрају да суштина овог предмета није само у економским садржајима, већ да се код ученика развијају различите предузетничке особине и ставови, те да су они у томе и успели. Овакав налаз указује да ова група наставника разуме предузетништво и као кључну компетенцију. Уверени су да је њиховим бившим ученицима предмет предузетништво помогао око избора високошколске институције, па самим тим и каријерног пута, што се не поклапа са изјавама ученика.
Сматрају да је утицај увођења предмета предузетништво на промене на школском нивоу мали, док највећи помак виде у разумевању важности предузетништва код дела наставника и повећаном активизму школа када је у питању учешће у другим предузетничким програмима (при том истичући важност подршке менаџмента школе). По њиховом мишљењу, увођење предмета предузетништво није значајно утицало на повећање тимског рада и сарадње у реализацији наставе, па наводе да су се ентузијазам и пракса интензивнијег тимског рада временом смањивали.
Општи закључци и препоруке
Од 2002. године у Србији се, кроз различите фазе, реализује пројекат реформе и модернизације средњег стручног образовања и обуке, који се финансира из средстава ЕУ, а у оквиру којег је започело увођење предузетништва као предмета у наставне планове и програме огледних средњих стручних школа. Поред тога, МПНТР спроводи различите програме и пројекте који се односе на предузетништво. Системског покушаја да се предузетништво угради у основне школе, гимназије и средње уметничке школе до скоро није било.
У изградњи предузетничке културе у друштву, а посредно у институционализацији и остваривању предузетничког учења, потребни су ангажовање и допринос различитих актера. Свака од институција и организација у тим процесима има важну улогу јер тек када се усагласе регулаторни оквир, развој вештина и пословних способности, сензитивизација пословног окружења, и на крају, улагање средстава у тржиште, стварају се предуслови за успешно успостављање и развој предузетничке културе у друштву.
Предузетничко учење је и даље тема која се високо котира у оквиру јавних политика у Србији, а само предузетништво је препознато као једна од полуга економског развоја земље и начина за развој људског капитала. Ипак, било би важно на националном нивоу усагласити дефиницију предузетничког учења (да ли се односи само на формални образовни систем, да ли се активности школе, наставника и ученика реализоване ван образовног система посматрају као признат део предузетничког учења, да ли су млади који нису више део формалног образовања, али су укључени у различите облике предузетничког учења они који ће се пратити, итд.), јер је то од суштинског значаја за успостављање система праћења и евалуације, односно доприноси дугорочној транспарентности, компатибилности и упоредивости резултата на основу којих се могу доносити ваљани и валидни закључци.
Такође, неопходно је даље наставити са реформским процесима у систему образовања у циљу интеграције предузетничког учења на свим нивоима формалног образовања. У том процесу доносиоци одлука треба да се ослањају на досадашње резултате, развијене моделе и мреже подршке у оквиру неформалног образовања, а у контексту доживотног образовања и учења.
Све будуће активности, пројекти и програми које планирају надлежна министарства и институције треба да буду усмерени ка функционалним знањима, што неминовно подразумева предузетничко учење, па би тај захтев требало да буде јасан одељењима надлежних институција које се баве пројектним програмирањем. При програмирању треба обратити пажњу да се од донатора захтева адекватна финансијска подршка којом би се на прави начин обезбедила средства која у овом тренутку не могу да се издвоје из националног буџета.
Такође, не сме се заборавити да само предузетничко учење, без обзира на модалитет интеграције у образовни систем, мора да обухвати учење и развој мотивисаности, креативности и иновативности младих људи којима би се припремали за предузетничке активности. Предузетништво подразумева и континуиране промене, па је важно предузимати оне активности које воде повећању отворености за промене школе, наставника и ученика.
Предузетништво још увек није довољно укорењено на нивоу високог образовања, те је неопходно уложити више напора у активности које се односе на размену примера добре праксе предузетничког учења у високом образовању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар