Публикација “Препознај, промовиши и прошири – Приче о успешним школама” настала је у оквиру пројекта “3П – Примети, промовиши, прошири” који UNICEF реализује у сарадњи са Институтом за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања и Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, уз финансијску подршку UNICEF канцеларије у Србији.
Када је реч о учењу, из искуства других земаља често се поставља питање да ли њихови модели и праксе могу да буду добра решења и за образовни систем у Србији. Основни аргумент који се наводи у прилог ставу да не треба користити искуства других земаља ослања се на чињеницу да су економска ситуација, историја образовног система, „менталитет“ и друге карактеристике друштвеног контекста различите у односу на оне које постоје у Србији. Из тог разлога настао је став да праксе које су се показале као добре у другим земљама неће имати исти ефекат када се примене у Србији. Чак може да се деси да дато решење има и негативан утицај на квалитет и праведност образовања у Србији.
С друге стране, они који заговарају став да може и да треба да се учи на туђим искуствима полазе од претпоставке да Србија није уникатна земља и да је чињеница да неке праксе имају позитиван ефекат у различитим земљама довољан разлог да се искуства других узму у разматрање приликом реформисања образовања у Србији. Поред тога, додатни аргумент за учење на примерима других земаља лежи у чињеници да су и постојеће праксе у Србији, без обзира на то да ли се оцењују као позитивне или негативне, већином давно преузете из других земаља, што је у међувремену заборављено.
Имајући у виду неслагања у вези са могућностима да се учи на примерима других земаља, поставља се питање да ли је онда алтернатива да учимо из искустава која већ постоје у Србији. У намери да се развије модел у којем би промене у образовању биле засноване на добрим праксама које су развиле успешне школе у Србији, развијен је 3П приступ. 3П приступ је осмишљен са намером да се подстакне и подржи учење на основу добрих пракси и модела који су развијени од стране школа у Србији, а који често остају недовољно видљиви и искоришћени као извор иновација за унапређивање квалитета образовања у целом систему. Назив 3П потиче од три кључне фазе овог приступа – препознати, промовисати и проширити.
Како је идентификовано 10 успешних школа?
Приликом избора пошло се од идеје да успешне школе треба да поседују два кључна квалитета. Прво, успешна школа треба да буде добро место за све важне учеснике у образовном процесу, а пре свега за ученике и наставнике, тј. место на коме се различити актери добро осећају, где постоји заједничко разумевање шта је важно за школу и чему се тежи, школе у којима су односи између учесника доминантно позитивни и обележени добром сарадњом.
Друго, успешна школа треба да буде школа у којој ученици имају образовна постигнућа која су виша него што би се очекивало од дате школе, имајући у виду услове у којима ради, при чему је било важно идентификовати школе у којима су та виша постигнућа ученика резултат рада школе, а не неких ваншколских фактора (нпр. подршка родитеља у учењу, узимање приватних часова) тј. школе које имају високу педагошку додату вредност. Дакле, трагало се за школама у којима постоје позитивни односи и квалитетан образовни процес и у којима ученици имају добра образовна постигнућа захваљујући самој школи.
У оцени ова два кључна критеријума за идентификацију успешних основних школа (квалитет школе и педагошка додата вредност) коришћене су две „званичне“ базе. За процену квалитета школе коришћене су оцене које су школе добиле на екстерној евалуацији квалитета школе, а педагошка додата вредност је процењивана на основу резултата на завршном испиту.
За сваку школу, која је изабрана као пример успешне школе, истраживачки тим је планирао да истражи и опише три аспекта: (а) који кључни квалитети и добре праксе постоје у школи, а које су заслужне за општи високи квалитет школе, (б) развојни пут школе, односно како је школа постала успешна школа и (в) поглед у будућност, односно у ком правцу школа намерава да се развија у наредном периоду.
Оставите коментар