Влада Републике Србије
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објавио је публикацију “Финансијска инклузија у Србији – анализа стања, препрека, користи и шанси”, аутора Алексе Ненадовића и Павла Голицина.
Финансијска инклузија се најопштије дефинише као удео појединаца који користе финансијске услуге (штедња, кредити, итд.). Како ова тема у Србији није довољно обрађивана, доступни су резултати свега неколико спроведених истраживања и радова. Из тог разлога ова анализа је имала за циљ најпре да утврди стање финансијске инклузије у Србији прегледом и поређењем постојећих анкета и истраживања, затим да путем фокус група провери доступне податке и дубље испита ставове појединаца у погледу финансијске инклузије и да потом на основу утврђених података и прегледа међународне литературе и праксе предложи мере помоћу којих би се финансијска инклузија у Србији повећала. На овај начин анализа поставља темеље и увод за даља истраживања и примену политика у циљу повећања финансијске инклузије у Србији.
Према истраживању Светске банке, највећи ризик од финансијске искључености у Србији имају млади и ниско образовани, а „средње” су угрожени становници руралних подручја и најсиромашнијих 40% популације, док су високообразовани, најбогатијих 60% популације и урбана популација у значајно бољем положају. Према критеријуму процента грађана који имају рачун у банци (око 62%), Србија је близу нивоа просека окружења, али заостаје за развијеним земљама где је тај проценат близу 100%. Позитивно је што су жене равноправне у односу на мушкарце, и по том питању Србија је једна од најуспешнијих земаља у окружењу. По критеријуму задуживања у финансијској институцији, жене у Србији су чак у предности у односу на мушкарце.
Финансијска инфраструктура није довољно развијена у Србији. Број филијала на 100 хиљада становника је најнижи у региону, а мањи број АТМ машина на 100 хиљада становника има само Босна и Херцеговина. Електронско плаћање се у Србији користи далеко мање него у развијеним земљама, али је у поређењу са земљама у окружењу степен коришћења електронских трансакција виши него у Бугарској, Црног Гори и Босни и Херцеговини. Овај вид плаћања има потенцијал за брз развој. Што се тиче узимања зајма и штедње у финансијским институцијама угрожене групе се задужују мање од просека окружења. Посебно су угрожени млади.
Да би се за потребе овог истраживања кроз директну комуникацију идентификовали проблеми и ставови појединаца, организоване су фокус групе у Сремској Митровици, Новом Пазару и Краљеву. Финансијски искључени често имају више наведених карактеристика, нпр. млади који су и исто време и незапослени и сиромашни, што представља тзв. мултидимензионалну угроженост. Због тога су, како би се добило што више информација, приликом формирања фокус група осим четири угрожене групе (сиромашни, ниже образовани, становници руралних подручја и млади) укључени и Роми, особе са инвалидитетом, незапослени, сезонски радници и запослени „на црно“, као и особе муслиманске вероисповести, како би био проверен могући утицај религиозности. Велика већина испитаника који имају текући рачун у банци уопште га не користи због високих трошкова одржавања рачуна и нередовних прихода. Рачун у банци користе углавном само они који су запослени и преко њега примају плату. За плаћање рачуна углавном користе Пошту Србије. Коришћење платних картица је занемарљиво. Мали број испитаника има некакву штедњу, ал нико од њих своју уштеђевину не чува у банци; најчешће наведени разлози за то су банкарски трошкови и неповерење. Имају потребе за позајмицама, углавном за непланиране трошкове, али ниједан учесник фокус групе нема кредит у банци, већ се новац позајмљује од пријатеља или родбине. Преко 80% испитаника користи интернет и скоро сви имају мобилне телефоне, те висок ниво коришћења нових технологија међу угроженим групама представља значајан потенцијал за повећање финансијске инклузије у Србији. Ниво финансијске писмености и способности је веома низак. Нису примећене разлике услед религиозне припадности.
Многа истраживања у свету су показала вишеструке користи за економију од повећања финансијске инклузије. За Србију је неопходно да повећа ниво образовања који је потребан за нова радна места уколико жели да повећа животни стандард својих грађана и снизи неједнакост међу њима. Ако угрожени грађани не штеде у банци и не узимају кредите за школовање, смањује се улагање у образовање, чиме се додатно повећава неједнакост и снижава економски раст. Појединци који имају знање и пословну идеју, а немају рачун у банци, не могу да конкуришу за пословни кредит, тако да финансијска искљученост спречава појаву нових малих предузећа на тржишту. Већа конкуренција међу банкама и финансијска инклузија убрзавају економски раст и потражњу за радном снагом, поготову за оном на дну лествице прихода, што резултира вишим инклузивним растом.
Преузмите публикацију “Финансијска инклузија у Србији – анализа стања, препрека, користи и шанси“:
pdf [4 MB]
Оставите коментар