Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја припремио публикацију „Анализа примене афирмативних мера у области образовања Рома и Ромкиња и препоруке за унапређење мера”.
Према подацима из пописа 2011. године, у Србији има 147.604 Рома (Републички завод за статистику, 2013), али многе студије процењују да је овај број знатно већи. Подаци са последњег пописа указују и на то да у оквиру ромске заједнице 87% популације има основно или ниже образовање, а мање од 1% има више и високо образовање (Републички завод за статистику, 2013). Исти подаци сугеришу и да је популација која је стекла само основно обавезно образовање под највећим ризиком од сиромаштва и социјалне искључености.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (МПНТР) последње две деценије спроводи низ активности ради побољшања и модернизације система образовања. Један од кључних елемената реформе је стварање новог правног и стратешког оквира који може да обезбеди делотворно, ефикасно и праведно образовање за све. Таква реформска опредељења су посебно важна када је у питању образовање припадника ромске заједнице који спадају у бројну националну мањину у Републици Србији у којој је, као што је већ речено, најизраженије и најмасовније заступљено сиромаштво и коју карактерише најнижи образовни статус.
Зато је кроз Закон о основама система образовања и васпитања из 2009. и његове касније измене и допуне из 2013. године установљен низ значајних промена у регулисању остваривања права сваког детета на квалитетно образовање. Донет је низ конкретних мера које имају за циљ повећање квалитета образовања за различите групе деце, укључујући и децу из угрожених средина. Додатно, мере афирмативне акције намењене Ромима се спорадично спроводе од 2003, а систематски од 2005. године са циљем да се стимулише школовање ромских ученика како би се у перспективи побољшао материјални положај и друштвени статус ромске популације у целини.
Публикација „Анализа примене афирмативних мера у области образовања Рома и Ромкиња и препоруке за унапређење мера“ садржи податке о ромској популацији пре и после увођења афирмативних мера, општи преглед законске и стратешке регулативе у области образовања Рома, анализу успешности спровођења афирмативних мера у Србији у претходном периоду на основу расположивих података, као и анализу релевантних националних и међународних докумената.
Квалитативни подаци добијени анализом докумената и квантитативни подаци добијени од различитих министарстава и других институција и организација у овој студији су допуњени перцепцијама различитих група актера у образовању када су у питању афирмативне мере и њихово остваривање у пракси. У периоду јули/октобар 2015. године кроз четири фокус-групна интервјуа, реализовано је прикупљање мишљења, ставова и перцепција представника пет група актера у образовању – представника организација цивилног друштва и међународних организација које се баве образовањем Рома; представника институција из реда доносилаца одлука; представника школа и школских управа; представника ученика који су у претходним годинама у средње школе уписивани на основу мера афирмативне акције и представника родитеља ученика који су у претходним годинама у средње школе уписивани на основу мера афирмативне акције.
Завршно поглавље ове студије садржи закључке добијене на основу претходних анализа и на њима засноване препоруке.
Оставите коментар