Насиље према деци у Србији има бројне облике и јавља се у различитим контекстима — у интимном породичном окружењу, у школама, у институцијама у које се деца смештају ради заштите, у дигиталном простору и у заједници. Превенција и заштита деце од насиља су већ више од деценије означене као један од приоритета националних политика. У 2017. години започет је нови циклус политике превенције и заштите деце од насиља, а циљ студије „Насиље према деци у Србији: детерминанте, фактори и интервенције“ је да пружи чврсту евиденцију за оне аспекте насиља који до сада нису били у средишту политика — детерминанте и факторе који покрећу насиље.
Налази ове студије засновани су на специфичном приступу UNICEF канцеларије за истраживање — Inoccenti (Процес истраживања за политике и праксу — R3P), који захтева свеобухватан преглед расположивог знања о насиљу и широко учешће великог броја интересних група у преиспитивању интервенција и формулисању препорука за наредни циклус политика за превенцију и заштиту деце од насиља.
Налази истраживања показују да је насиље према деци у Србији широко распрострањено у различитим облицима. Јавља се као директно, интерперсонално, физичко, психолошко или сексуално насиље, као занемаривање које детету ускраћује задовољење потреба и спречава његов развој, а такође се јавља и у мање директним али комплексним облицима, као што је структурно насиље које се испољава у различитим облицима — на пример, кроз дечји брак, дечји рад или друге врсте експлоатације, или кроз вишеструку социјалну искљученост. Манифестације насиља се такође разликују и по другим одликама: ко је починилац, колико озбиљно је дете повређено, које су краткорочне и дугорочне последице, у ком контексту се јавља и на који начин институције могу да реагују да би заштитиле дете.
Како унапредити систем превенције и заштите деце од насиља, читајте у студији „Насиље према деци у Србији: детерминанте, фактори и интервенције“. Преглед налаза студије можете преузети овде.
Извор: secons.net
Оставите коментар