Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Дискиминација у Србији је и даље веома раширена појава, оцењено је у годишњем извештају поверенице за заштиту равноправности Невене Петрушић. У извештају за 2014. достављеном Скупштини Србије наводи се да је евидентно да друштвену стварност у Србији обележавају дубоко укорењени и раширени родни, етнички и други стереотипи и предрасуде и висок ниво социјалне дистанце према појединим мањинама. Истраживање јавног мњења показало је да највеће предиспозиције за дискриминацију постоје у односу на ЛГБТ особе, припаднике других етничких заједница и мањинских верских заједница. Такође је истраживање у коме су учествовали представници јавне власти указало да знатан део испитаника не прави разлику између дискриминације и предрасуда, као ни између мобинга и дискриминације.

Како се наводи, у 2014. поверенику је поднето 666 притужби, а највише је било оних у којима је као основ дискриминације наведена национална припадност или етничко порекло (18%), на основу здравственог стања (14%) и старосног доба (11%).

Више од једне трећине притужби (36%) поднето је због дискриминације у поступку запошљавања или на послу. На дискриминацију органа јавне власти односи се 16% притужби а на дискриминацију приликом пружања јавних услуга или при коришћењу објеката и површина 15,6%.

У току 2014. године повереница је донела 109 мишљења, од тога је у 66 случајева утврђена дискриминација и дискриминаторима су издате одговарајуће препоруке.

Највише притужби поднето је против правних лица и државних органа.

У извештају се наводи да је истраживање јавног мњења показало да највеће предиспозиције за дискриминацију постоје у односу на ЛГБТ особе, припаднике других етничких заједница и припаднике мањинских верских заједница и да је дискриминација најприсутнија приликом запошљавања.

Истраживање у коме су учествовали представници јавне власти показује да су они само делимично упознати са антидискриминационим прописима, да знатан део испитаника не прави разлику између дискриминације и предрасуда, као ни између мобинга и дискриминације.

Испитаници из редова јавне власти сматрају да представници органа јавне власти имају предрасуде према одређеним групама, посебно према ЛГБТ популацији, припадницима малих верских заједница, особама које живе са HIV-ом, Ромима и деци са сметњама у развоју.

“Забрињавајуће је да скоро половина испитаника сматра да су дискриминисане групе саме одговорне за свој положај, као и да је ‘толеранција различитости отишла у другу крајност и да сада припадници мањина имају више права него већинска популација”, наведено је у извештају.

Истраживање ставова полицијских службеника о дискриминацији показало је да најмања социјална дистанца постоји према сиромашним људима, особама са физичким инвалидитетом и избеглицама, јер полицијски службеници сматрају да су ове групе у неповољнијем положају у односу на друге грађане. Такође је истраживање показало да нешто мање од половине испитаних уопште не види дискриминацију.

“У овом истраживању наведено је да непрепознавање суштине дискриминације води ка томе да се она не може препознати ни у сопственим поступцима, што у случају рада полиције може бити од вишеструке штете”, наводи се у извештају.

Највећи број притужби упућених поверенику односио се на дискриминацију на основу националне припадности, а према истраживању из извештаја социјална дистанца постоји према Албанцима, Ромима, Хрватима и Бошњацима.

Повереница оцењује да је положај Рома у Србији и даље лош јер су “често изложени отвореном и распрострањеном говору мржње”, а дискриминација је најизраженија у области образовања, где су присутни и случајеви сегрегације ромске деце, код запошљавања, здравствене заштите и становања.

Највећи степен дискриминације грађани показују према ЛГБТ особама у Србији. Истраживања јавног мњења показују да сваки други грађанин сматра да је хомосексуалност болест коју треба лечити, а више од 80% не жели ЛГБТ особе у својој породици.

“Велика социјална дистанца, широко распрострањена хомофобија и трансфобија израз су негативних стереотипа и предрасуда о ЛГБТ особама. Претње, говор мржње и отворени видови насиља, најчешћи су облици дискриминације ЛГБТ особа”, наводи се у извештају.

Према истраживању јавног мњења, највећа социјална дистанца је и према особама које живе са HIV/AIDS-ом.

“Ове особе су изложене дискриминацији и стигматизацији у скоро свим сферама – од третмана у здравственим центрима, реакција околине и породице, па до сфере рада и запошљавања”, наводи се у извештају.

Расположиви подаци потврђују да су жене у неповољнијем положају у односу на мушкарце у свим областима друштвеног живота, а посебно на тржишту рада, у учешћу у одлучивању, у економској сфери и образовању, а присутан је и феномен родно заснованог насиља.

Серија истраживања коју је Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања спровело у току 2014. године показала је да родна равноправност није достигнута у Србији и да се жене суочавају са бројним проблемима у остваривању својих права.

“Жене и мушкарци у Србији формално имају једнака права, али истраживања показују да је укупни социјално-економски статус жена знатно лошији у односу на мушкарце и да постоји дубок јаз између прокламованих принципа и конкретне праксе”, наводи се у извештају.

Дискриминација жена присутна је и у сектору бизниса, жене заузимају тек четвртину највиших позиција одлучивања у компанијама, а чине нешто мање од трећине предузетника.

Оцењује се да је у претходном периоду побољшан нормативни оквир и повећана друштвена видљивост особа са инвалидитетом, али да су оне и даље у знатно горем положају у односу на остале грађане и то у области запошљавања и образовања, али и кроз политичку незаступљеност и насиље којем су посебно изложене жене са инвалидитетом.

Деца са сметњама у развоју и даље трпе дискриминацију у образовању, оцењује се у извештају и додаје да пракса показује да осим отпора инклузивном образовању, код појединих просветних радника и струковних удружења велику препреку представља и то што се додатна подршка за дете финансира углавном из буџета локалне самоуправе.

У извештају се наводи и да млади са инвалидитетом имају отежан приступ високом образовању, упркос увођењу посебних мера за упис на високошколске институције, али да је позитивно то што поједине организације цивилног друштва раде на побољшања положаја студената са инвалидитетом.

Повереница је указала да законодавство Србије није усклађено са међународним уговорима и стандардима по питању пословне способности особа са инвалидитетом и да је потребно реформисати застареле прописе којима је ова област регулисана.

Дискриминација на основу старосног доба најчешће се у односу на старије грађане појављује приликом пружања здравствених услуга или остваривања права из области здравствене заштите и у области рада и запошљавања.

Осим старијих, у Србији су дискриминисана и деца. Најдискриминисанија су деца ромске националности и деца са сметњама у развоју и инвалидитетом. Ова деца најизложенија су дискриминацији у образовном систему, у предшколским установама и школама.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs

Кликните да преузмете Годишњи извештај повереника за заштиту равноправности за 2014. годину.